Prijemni.infostud.com


Opšte informacije

Elektronski fakultet Niš

 

O fakultetu

Elektronski fakultet u Nišu danas predstavlja vrhunsku obrazovnu i naučnoistraživačku organizaciju i instituciju od posebnog društvenog interesa koja uspešno prati razvoj elektrotehnike i informaciono-komunikacionih tehnologija u svetu i koja predstavlja osnovu za modernu privredu u okviru tehnološkog razvoja Republike Srbije u 21. veku.

Studijski programi osnovnih strukovnih, osnovnih akademskih, master akademskih i doktorskih studija koji se realizuju na Elektronskom fakultetu usvojeni su po proceduri utvrđenoj Zakonom o visokom obrazovanju, Statutom Univerziteta u Nišu i Statutom Elektronskog fakulteta u Nišu.

U skladu sa potrebama, odnosno odlukom Vlade Republike Srbije o broju studenata, kadrovskim i prostornim potencijalima, Elektronski fakultet upisuje do 540 studenata na prvi stepen studija, na drugi stepen 352 studenta, a na treći stepen do 100 studenata. Uspešnost studiranja redovno se prati od strane nastavnika i saradnika, katedri i analizom na kraju svakog semestra od strane Nastavno-naučnog veća i rukovodstva Fakulteta.

O kompetencijama diplomiranih studenata Elektronskog fakulteta u Nišu, magistrima i doktorima nauka svedoči činjenica da je diploma koju steknu na Fakultetu priznata u svetu, a da im nivo znanja koje su stekli omogućava, nastavak usavršavanja i uspešnu poslovnu karijeru.

Elektronski fakultet Niš

 

Studijski programi 

Elektronski fakultet organizuje osnovne akademske studije u trajanju od 4 godine, i to: 

  • Elektrotehnika i računarstvo sa modulima
    • Elektroenergetika
    • Elektronske komponente i mikrosistemi
    • Računarstvo i informatika
    • Upravljanje sistemima
    • Elektronika
    • Telekomunikacije

Elektronski fakultet Niš

Master akademske studije traju 1 godinu, i nastava je organizovana kroz sledeće studijske programe: 

  • Elektroenergetika
  • Elektronika i mikrosistemi
  • Računarstvo i informatika
  • Telekomunikacije
  • Upravljanje sistemima

Doktorske akademske studije traju 3 godine, i organizuje se sledeći studijski program:

  • Elektrotehnika i računarstvo

 

Katedre

Automatika

Automatika

Katedra za automatiku bavi se istraživanjima u domenu robotike, automatskog upravljanja i kontrole procesa.

Elektronika

Elektronika

Katedra za elektroniku bavi se projektovanjem najmodernijih elektronskih sklopova i proučavanjem elektronskih komponenti.

Energetika

Energetika

Katedra za energetiku se bavi sistemima za daljinski prenos električne energije, kao i sistemima za povećanje energetske efikasnosti.

Matematika

Matematika

Katedra za matematiku se bavi unapređenjem postojećih kao i dokazivanjem i optimizacijom postojećih teorema i matematičkih metoda.

Merenja

Merenja

Katedra za merenja se bavi istraživanjem u domenu merenja u elektronici, merne instrumentarije kao i razvojem novih mernih metoda.

Mikroelektronika

Mikroelektronika

Katedra za mikroelektroniku razvija nova električna kola uz pomoć najnovijih tehnologija i bavi se istraživanjem u domenu prikupljanja energije (Energy Harvesting).

Katedra za računarstvo

Katedra za računarstvo

Katedra za računarstvo radi na edukaciji kadrova za upotrebu najnovihih programskih alata, programskih jezika kao i na mnogobrojnim komercijalnim projektima koji podrazumevaju razvoj kompletnih informatičkih rešenja.

Telekomunikacije

Telekomunikacije

 Katedra za Telekomunikacije se bavi obrazovanjem kadrova za projektovanje, korišćenje i razvoj telekomunikacionih mreža, sistema i uređaja.

Teorijska elektrotehnika

Teorijska elektrotehnika

Katedra za teorijsku elektrotehniku bavi se istražianjima u domnu stalnih magneta, uzemljivača, matematičkih modela za bržu i jednostavniju simulaciju elektromagnetnih pojava.

Opšte obrazovni predmeti

Opšte obrazovni predmeti

Katedra za opšteobrazovne predmete bavi se unapređenjem znanja studenata u domenu stranih jezika, poslovne komunikacije i filozofije.

 

Naučne konferencije i skupovi

Osim rada na istraživačkim i razvojnim projektima, Elektronski fakultet se pojavljuje i kao organizator i suorganizator domaćih i međunarodnih naučnih skupova na kojima redovno uzimaju učešće kako naučni radnici iz naše zemlje tako i naučni radnici iz celog sveta. Pokrovitelji ovih naučnih skupova su između ostalih i ministarstva republike Srbije ali i međunarodne organizacije kao što je IEEE. Najznačajniji naučni skupovi koji su organizovani na Elektronskom fakultetu su: MIEL, TELSIKS, PES, ICEST, SAUM, SSSS i drugi.

Elektronski fakultet Niš

 

Istorijat

Kao obrazovna i naučna ustanova u sastavu Univerziteta u Nišu, Elektronski fakultet je od svog osnivanja imao značajnu ulogu u razvoju Republike Srbije, a danas predstavlja jednu od vodećih naučnoistraživačkih institucija u zemlji.

Krajem pedesetih godina XX veka u Srbiji su narasle potrebe za kadrovima sa visokom stručnom spremom. Naime, 1958. godine na 55 zaposlenih u elektroindustriji bio je jedan inženjer, a prema perspektivnom planu razvoja elektroindustrije Jugoslavije, bilo je predviđeno da se u 1960. i 1961. godini zaposli 45 000, a u 1971. godini 80 000 radnika. S obzirom na to da su se u tadašnjoj NR Srbiji inženjeri slabe struje školovali jedino na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, odlučeno je da se formiraju i drugi univerzitetski centri. Niš, sa svojim položajem i veličinom, kao jedan od najvećih centara u Srbiji sa razvijenom industrijom i širokom mrežom kulturnih, prosvetnih, zdravstvenih i drugih ustanova, ispunjavao je sve uslove za otvaranje fakulteta, sa mogućnošću da se brzo razvije u fakultetski i univerzitetski centar. Zbog toga je Izvršno veće NR Srbije 18. maja 1960. godine donelo odluku da se, u okviru Univerziteta u Beogradu, osnuju tri fakulteta u Nišu: Medicinski, Pravno-ekonomski i Tehnički fakultet.

Prvog oktobra 1960. godine zvanično je otpočeo rad Tehničkog fakulteta u Nišu, u čijem sastavu su bili: Mašinski odsek, Građevinski odsek, Arhitektonski odsek i Elektronski odsek. Elektronski odsek osnovan je uz svesrdnu pomoć Zavoda RR (sada Elektronska industrija Niš), na čijem je čelu bio direktor Vladimir Jasić, koji je, zajedno sa profesorom Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu dr Dušanom Mitrovićem, izuzetnim angažovanjem doprineo osnivanju ovog odseka. Zavodi RR su za potrebe Elektronskog odseka, u okviru kruga svojih fabrika, odvojili jedan deo zgrade Alatnice. Te godine upisano je 129 redovnih studenata i 134 vanredna studenta. Prvi nastavnici su, najvećim delom, bili honorarno angažovani profesori Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, a prvi stalni nastavnik na Elektronskom odseku izabran je tek juna 1961. godine.  

Ubrzo nakon osnivanja Elektronskog odseka nabavljaju se neophodni instrumenti i izrađuju makete za demonstraciona i laboratorijska vežbanja. Uvođenjem višestepene nastave prebacuju se stručni predmeti u ranije godine studija. Osniva se i biblioteka Elektronskog odseka sa čitaonicom, kao istureni deo biblioteke Tehničkog fakulteta. Kada je zgrada Tehničkog fakulteta završena (1964. godine), studenti nižih godina slušali su predavanja i izvodili vežbanja u novim prostorijama Tehničkog fakulteta.  

Elektronski fakultet je nastao iz Elektronskog odseka Tehničkog fakulteta u Nišu. Oktobra 1968. godine Savet Univerziteta u Nišu formirao je Matičnu komisiju za osnivanje Elektronskog fakulteta u Nišu. Za članove Matične komisije imenovani su: dr Tihomir Aleksić, prorektor Univerziteta u Nišu; dr Branko Raković, redovni profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu; dr Momčilo Ristić, vanredni profesor Tehničkog fakulteta u Nišu; dr Jovan Surutka, vanredni profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i dr Jovan Petrić, vanredni profesor Tehničkog fakulteta u Nišu. Treba naglasiti da su pomenuti članovi Matične komisije, koji su kasnije, kao nastavnici Elektronskog fakulteta (bilo u stalnom radnom odnosu, bilo honorarno), umnogome doprineli razvoju Fakulteta, kako formiranjem i usavršavanjem sopstvenog asistentskog i nastavničkog kadra, tako i uvođenjem i razvojem naučnoistraživačkog rada. Matična komisija je uspešno izvršila sve pripreme za rad, tako da je školske 1968/69. godine Elektronski fakultet počeo da radi kao samostalan fakultet.

Elektronski fakultet zvanično je osnovan 23. novembra 1968. godine, kada je Skupština SR Srbije donela Zakon o osnivanju Elektronskog fakulteta u Nišu. Školske 1968/69. godine upisano je 269 redovnih i 27 vanrednih studenata, koji su slušali nastavu i izvodili vežbanja u zgradi Tehničkog fakulteta.
Prvi stalni nastavnici i saradnici Elektronskog fakulteta izabrani su 1. aprila 1969. godine, i to su bili: Tihomir Aleksić, redovni profesor, Sava Aćimović, vanredni profesor, Bogosav Kovačević, vanredni profesor, Petar Madić, vanredni profesor, Jovan Petrić, vanredni profesor, Aleksandar Vorgučić, docent, Ilija Hadžinešić, docent, Slobodan Lazović, docent, Dragutin Veličković, asistent, Božidar Đurić, asistent, Branimir Đorđević, asistent, Lazar Đorđević, asistent, Milan Jevtić, asistent, Dragiša Krstić, asistent, Jelena Lazović, asistent i Radmila Petković, asistent.

Uz pomoć Elektronske industrije i Zajednice usmerenog obrazovanja, 1972. godine izgrađene su laboratorije za potrebe Elektronskog fakulteta, kao dodatak zgrade Tehničkog fakulteta. Godine 1971. otpočeo je da radi i elektronski računski centar, u čijem je sastavu bio računar IBM 1130, a koji je služio za naučnoistraživački rad nastavnika i saradnika, kao i za vežbanje studenata. Povodom Dana Fakulteta, 23. novembar 1983. godine, otvoren je novi računski centar sa sistemom DPS 6/92 firme Ei-Honeywell, nabavljen uz pomoć šire društvene zajednice i Ei-Niš.

Značajan datum u istoriji Elektronskog fakulteta svakako je 24. jun 1982. godine, dan otvaranja nove zgrade Fakulteta, kada se iz zgrade Tehničkog fakulteta prešlo u novu, modernu zgradu (sa 4 amfiteatra, 40 učionica, 30 laboratorija, računskim centrom, kabinetom za strane jezike, bibliotekom, savremenom mernom i računarskom opremom za nastavu i nauku, studentskim klubom, itd.), u kojoj se Fakultet i sada nalazi.  

Naučnoistraživački rad na Fakultetu se stalno razvijao, što potvrđuje veliki broj objavljenih radova nastavnika i saradnika, realizovanih projekata, ugovora sa privredom, održanih kurseva inovacija znanja, itd. Zahvaljujući relativno dobroj opremljenosti i povoljnoj kadrovskoj situaciji Fakultet je, u saradnji sa industrijom, bio u mogućnosti da realizuje veći broj naučnoistraživačkih i istraživačko-razvojnih projekata za potrebe industrije. Pored toga, Fakultet je bio organizator većeg broja međunarodnih naučnih konferencija koje su stekle zapaženu reputaciju i visoko mesto na listi međunarodnih naučnih skupova.

 




Vesti o studiranju





Saveti za polaganje prijemnog