Preuzmi Maturang aplikaciju
Prijemni.infostud.com
  • Svima koji žele da studiraju u inostranstvu 2018. donosi pet promena


(Preuzeto sa sajta Blic - 27.12.2017. )

Srednjoškolci i studenti koji žele da nastave obrazovanje u inostranstvu moraju da prate promene i trendove u vezi sa upisom, uslovima i prijavama, koji se konstantno menjaju. U skladu sa tim, izdvajamo pet ključnih novina za 2018. godinu.

Studiranje u inostranstvu

Foto: Shutterstock

 

1. Studije u Austriji više nisu besplatne

Prema pisanju portala Kako na master, stara odluka po kojoj su studije u Austriji za državljane bivše Jugoslavije besplatne, definitivno više ne važi. Umesto toga, godina za studente iz zemalja van Evropske Unije iznosi 1.500 evra, dok za ostale košta duplo manje.

Blizina i relativno niske cene studija, neki su od ključnih razloga zbog čega se više od 2.000 studenata iz Srbije prošle godine obrazovalo u Austriji.

 

2. ...ali, studiranje u Sloveniji je besplatno

Za razliku od Austrije koja je ukinula besplatne studije za maturante sa ovih prostora, Slovenija ih je omogućila državljanima Srbije, Crne Gore i Bosne koji upišu državne fakultete. Tako oni koji žele da budu blizu Srbije i prođu što povoljnije, mogu upisati osnovne studije u trajanju od četiri godine i najčešće su na slovenačkom, kao i dvogodišnje master studije, koje nude i programe na engleskom.

 

3. Sve teže do studija u Nemačkoj

Zbog migrantske krize nemačku vizu je sve teže dobiti. Sada je neophodno uplatiti finansijsku garanciju u iznosu od 8.600 evra "Dojče banci", koja bi studentu isplaćivala 800 evra mesečno.

Osim toga, promenjena je i upisna politika, tako da studenti koji imaju prosečnu ocenu manju od sedam teško da mogu da ga upišu. Oni koji su završili Visoku školu, mogu da apliciraju jedino na Visoku školu odnosno Fachhochschule, a na akademske univerzitete ne.

Prema podacima Nemačke službe za akademsku razmenu (DAAD), početkom 2017. godine u Nemačkoj je studiralo oko 2.900 državljana Srbije.

 

4. Sve veće novčane garancije potrebne za Kanadu i Ameriku

Finansijske garancije za Kanadu i Ameriku traže sve više iznose, odnosno da budući studenti imaju prosečno oko 20.000 dolara na računu, pa oni koji žele studije sa druge strane okeana, trebalo bi da pripreme svoj račun na vreme.

 

5. U Italiji sve više programa na engleskom

Prema pisanju portala "Kako na master" i državni i privatni univerziteti u Italiji postali su veoma orijentisani na engleski jezik i postoji velika ponuda studija na engleskom. Svake godine se otvaraju novi programi, pa se može pronaći dobar program.

Kako je ranije rečeno iz Italijanskog instituta za kulturu, u Italiji je za trogodišnje studije potrebno izdvojiti oko 2.000 evra, jednogodišnji masteri su iznad 5.000 evra, a nastava na engleskom može biti i više.

 

Pripreme za studije u inostranstvu "rudarski posao"

Koordinator Centra za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Beogradu Marija Jovanović ističe brojne prednosti studiranja u inostranstvu.

- U kontekstu razvoja karijere, na studije u inostranstvu se gleda sa blagonaklonošću, jer pored poznavanja jezika kandidat usavršava i druge veštine kao što je dobra organizacija, prilagodljivost i mobilnost, odnosno pokazuje svest i volju da se putuje radi usavršavanja - nabraja Jovanovićeva.

Kako ona primećuje, studenti se raspituju za razne zemlje u skladu sa poznavanjem jezika.

- Oni traže interesantne programe na respektabilnim institucijama, ali im je važno i da to bude na zanimljivim prostorima, zbog njihovog slobodnog vremena. Mi im uvek savetujemo da konkurišu na više programa, a da zatim, kada vide gde su primljeni, biraju u skladu sa finansijama i drugim uslovima - ističe ona.

Njena preporuka je da zainteresovani kandidati proces apliciranja započnu minimum godinu dana unapred, kako bi na vreme položili neophodne testove stranih jezika, pripremili motivaciona pisma, raspitali se.

- Umesto da dođu i samo kažu ja bih studirao u Francuskoj, oni bi prvo trebalo sami da obave jedan "rudarski posao", da iščešljaju internet i naprave listu onoga šta žele i šta mogu. Često i na fakultetima mogu da se raspitaju koji su to fakulteti u inostranstvu na kojima bi imali određene pogodnosti, da li se sarađuje sa nekom institucijom. Kada već znaju šta otprilike traže, oni mogu da pogledaju aktuelne konkurse na platformi Mobion, da se raspitaju u info centru Tempus fondacije, dok se na sajtu Eurakses svakodnevno objavljuje veliki broj poslova, programa mobilnosti i stipendija za mlade istraživače širom Evrope. Na našem sajtu mogu da nađu korisne sajtove i neophodne kontakte, kao i brojne savete. Takođe, kod nas u Centru mogu dobiti pomoć pri sastavljanju prijava - ističe Marija Jovanović.

 


Izdvojeni univerziteti i fakulteti: