Prijemni.infostud.com
  • Nauka u zabludi: možda grešim kada kažem da sam u pravu


(Preuzeto sa sajta RTS - 11.10.2017. )

Zablude su svuda oko nas i ponekad je veoma teško da razgraničimo šta je istina a šta obmana. Koliko god neke činjenice bile neverovatne ako su naučno dokazane moraju da se prihvate, isto tako i čista logika i iskustvo mogu da nas dovedu na pogrešan trag. Najteže je razgraničiti mistifikaciju i pseudonauku od utvrđenih činjenica a još zanimljivije je kada saznate koliko je priznatih i velikih naučnika i genijalaca bilo u zabludi.

NaukaFoto: Pixabay

Evo nekoliko interesantnih primera:

 

Flogistron

Johan Joakim Beher alhemičar, davne 1669. godine, tvrdio je da vatru izaziva element koji je on nazvao flogiston. Smatrao je da je sve što je zapaljivo sadrži ovu tvar i da je jedina mogućnost gašenja te vatre bila pustiti je da izgori do pepela. Njegova teorija je bila aktuelna gotovo jedan vek, sve dok Džozef Pristli nije otkrio kiseonik, te su mnoge stvari o sagorevanju postale jasnije.

 

Teorija zračenja

Ma koliko vam zvučalo neverovatno, kada je reč o ovoj naučnoj zabludi, u svetu još uvek ima ljudi koji veruju da je ovo istina, a tako je bilo i sa velikanima naše istorije. Naime, pametni ljudi, od Platona preko Euklida sve do Ptolomeja, verovali su da je sve ono što vidimo u stvari izazvano zračenjem naših očiju, da naše oči isijavaju svetlost, dok je u nauci dokazano apsolutno suprotno.

Ova zabluda vladala je skoro deset vekova. Ono što je najinteresantnije jeste rezultat istraživanja iz 2002. godine, koji je pokazao da je čak 67 procenata studenata ubeđeno da oči šalju svetlost umesto da je primaju.

 

Majčinski utisak

Do dvadesetog veka većina lekara verovala je da je ono što trudnica pomisli ili iskusi glavni uzrok raznih oštećenja kod deteta. Na primer, ako bi žena tokom trudnoće videla čoveka koji nema ruku, to bi kod njenog ploda dovelo dovelo da rađanja deteta bez ruke. Otuda pre stotinu godina, Džozefu Meriku, poznatijem kao čovek-slon, verovanje da su njegovi deformiteti izazvani događajem kada je njegovu majku uplašio cirkuski slon.

 

Spontano stvaranje

Za Aristotela crvi koji su izlazili iz trulog mesa bili su pravi dokaz da život može da nastane slučajno. Početkom 17. veka, belgijski naučnik Jan Baptisan van Helmont tvrdio je da poseduje „recept za pravljenje miševa". Prema toj recepturi, na prljavi tepih trebalo je da se stavi nekoliko zrna pšenice i, za tačno 21 dan, „stvoriće se" miševi.

 

Teorija smrada

Sve do sredine 19. veka postojala su mišljenja da su neprijatni mirisi, ustvari otrovna „izmaglica" trulih materija koje izazivaju razne bolesti. Takvo verovanje bilo je deo zvanične nauke sve dok nisu otkriveni mikroorganizmi koji su dovedeni u vezu sa izazivanjem bolesti.

I kada je u drugoj polovini devetnaestog veka utvrđeno postojanje i uloga mikroba, svet je bio u velikom čudu, jer je nova teorija govorila o postojanju jednog potpuno nevidljivog sveta. Hajde što je stanovništvo, mahom neuko, bilo u šoku i neverici, nego su i mnogi lekari žestoko raspravljali o „nužnosti" pranja ruku.


Izdvojene ustanove: