Anketa

Kako ocenjujete pretragu na našem sajtu?

Lako se snalazim, koristim je svakodnevno
Prilično mi je komplikovana za snalaženje
Uopšte je ne koristim, do sadržaja dolazim drugim putem
Želim da primam najave preko mejling liste

Velike razlike u troškovima studiranja u Evropi

Velike razlike u troškovima studiranja u EvropiTroškovi studiranja drastično variraju u Evropi, pokazuje novi izveštaj koji je Evropska komisija objavila 10. septembra. Školarine su najviše u Engleskoj u kojoj studenti plaćaju i do 9.000 funti (oko 11.500 evra) za školsku godinu, dok se u devet zemalja u većini slučajeva studentima ne naplaćuju troškovi obrazovanja. Nordijske zemlje su uglavnom najširokogrudnije, iako su Finska i Švedska nedavno, po ugledu na Dansku, uvele školarine za strane studente. Sve zemlje, osim Islanda i Norveške, sada naplaćuju troškove obrazovanja studentima koji nisu iz EU i Evropskog ekonomskog prostora.

Devet zemalja u kojima se ne plaća školovanje u visokoškolskim ustanovama su Austrija, Kipar, Danska, Finska, Grčka, Malta, Norveška, Švedska, kao i Škotska koja uživa autonomiju u domenu obrazovanja u okviru Velike Britanije. Mnoge zemlje koje nemaju školarine, poput Austrije i nordijskih zemlja, takođe pružaju i značajnu podršku studentima, poput bespovratne pomoći i zajmova.

Informacije o školarinama i pomoći sada su dostupne putem interneta studentima u EU koji žele da uporede troškove studiranja u različitim evropskim zemljama. "Nadam se da će, pošto će studentima sada biti lakše da uporede troškove studiranja u različitama zemljama, to povećati mobilnost studenata i omogućiti im da biraju programe koji su najbolji za njih", rekla je evropska komesarka za obrazovanje, kulturu, višejezičnost i mlade Andrula Vasiliu (Androulla Vassiliou).

Ona je rekla da je izveštaj važan i da dolazi u pravom trenutku jer je "modernizacija obrazovanja i obuke ključna za dugoročni prosperitet Evrope i za prevazilaženje ekonomskih teškoća".

Izveštaj je pokazao i da postoje velike razlike u pogledu studentske pomoći, koja je najizdašnija u Nemačkoj, nordijskim zemljama i Britaniji, dok studenti u Bugarskoj, Češkoj, Estoniji, Mađarskoj, Letoniji i Litvaniji dobijaju ograničenu finansijsku pomoć.

Značajne razlike postoje i kada je reč o tome ko ima pravo na pomoć: ona se negde dodeljuje od slučaja do slučaja, na osnovu procene potreba, a negde je dostupna svima. Porodični dodatak i poreske olakšice za roditelje studenata važan su element paketa podrške studentima u polovini zemalja, navodi se u saopštenju Evropske komisije.

Školarine najviše u Britaniji

Školarine su najviše u Velikoj Britaniji, odnosno u Engleskoj, Velsu i Severnoj Irskoj. Do 2012. za osnovne studije godišnja školarina je bila određena na 3.375 funti, a od septembra ove godine u Engleskoj osnovna školarina je 6.000 funti a najviše će iznositi 9.000 funti. Pritom, studenti u Engleskoj dobijaju zajmove da plate školarine i ne moraju da ih otplate dok ne pronađu relativno dobro plaćen posao.

U Velsu, međutim, dodatne troškove za školarine za domaće studente plaća velška vlada i slučaju da studiraju van Velsa. U Severnoj Irskoj školarine će se povećati na 3.465 u 2012/2013. na osnovu usklađivanja sa inflacijom.

U devet zemalja studiranje je besplatno bar kad aje rec co osnovnim studiajama, ali to se ne odnosu na studente koji dolaze van EU i Evropskog ekonomskog prostora.

U Nemačkoj u školskoj 2012/2013. godini dve savezne pokrajine, Bavarija i Donja Saksonija, naplaćuju školarine, dok ih ostalih 14 pokrajina ne naplaćuje.

Zemlje se razlikuju i po broju studenata koji plaćaju školarine. U nekim zemalja svi studenti plaćaju školarine, a to je slučaj u Belgiji kada je reč o flamanskoj zajednici, Bugarskoj, Češkoj, Engleskoj, Irskoj, Lihtenštajnu, Holandiji, Poljskoj, Portugaliji, Slovackcoj i Turskoj.

Background

Izveštaj je za Evropsku komisiju pripremila mreža Euridika (Eurydice) koja pruža informacije i analize o obrazovnim sistemima i politikama u Evropi. Mrežu čini 38 odeljenja u 34 zemlje koje učestvuju u Evropskom programu celoživotnog učenja, uključujući Srbiju.

Deo mreže su članice EU i EFTA, Hrvatska, Srbija i Turska, a njome koordiniše i upravlja Evropska agencija za obrazovanje, audiovizuelnu oblast i kulturu.

Izveštajem o nacionalnim sistemima školarina i studentske pomoći za 2011/2012. nije obuhvaćena Srbija.

U sedam zemalja, uključujući frankofonu zajednicu u Begliji, Estoniju, Francusku, Mađarsku, Italiju, Letoniju i Rumuniju, većina plaća troškove, dok je u četiri zemlje - Hrvatskoj, Nemačkoj, Letoniji i Sloveniji, udeo studenata koji plaćaju troškove mali.

Za studente koji dolaze van EU školarine su obično više. Te školarine obično utvrđuju ustanove visokog obrazovanja, dok se u nekim zemljama - Belgiji, Bugarksoj, Grčkoj, Portugaliji i Rumuniji, visina školarina reguliše na centralnom nivou.

U šest zemalja - Češkoj, Mađarskoj, Islandu, Italiji, Lihtenštajnu i Norveškoj, studenti van EU imaju u pogledu troškova studiranja isti položaj kao i oni iz EU.

Školarine za master studije su obično više od školarina za osnovne studije, i češće se naplaćuju. U Grčkoj, Kipru, Malti i Škotskoj školarine se plaćaju za master studije, ali ne i za osnovne, dok su torškovi za master studije više u Irskoj, Francuskoj, Letoniji, Litvaniji, Mađarskoj, Sloveniji, Velikoj Britaniji odnosno Engleskoj, Velsu i Severnoj Irskoj.

Pomoć studentima

Postoje ralzičiti vidovi pomoći studentima, a najčešći su bespovratna pomoć i zajmovi. U nekim zemljama student može koristiti oba vida pomoći, a u nekim može dobiti ili zajam ili grant. Sve zemlje, osim Islanda i Turske, pružaju neki vid bespovratne pomoći bar nekoj grupi studenata. U Turskoj postoji mogućnost smanjenja školarina za neke studente, ali ne i bespovratna pomoć.

Zemlje se razlikuju i po tome u kojoj meri je bespovratnom pomoći obuhvaćena studentska populacija. U Danskoj, na Kipru i Malti svi studenti dobijaju grantove, a u Finskoj, Holandiji, Norveškoj, Švedskoj i Britaniji, odnosno Engleskoj, Velsu i Severnoj Irskoj, većina studenata.

U velikoj većini zemalja - Belgiji, Bugarskoj, Česksoj, Hrvatskoj, Estoniji, Nemačkoj, Grčkoj, Mađarskoj, Irskoj, Italiji, Letoniji, Lihtenštajnu, Litvaniji, Poljskoj, Portugaliji, Rumuniji, Škotskoj, Slovačkoj i Španiji, samo manji broj studenata dobija bespovratnu pomoć.

Udeo studenata koji dobijaju bespovratnu pomoć varira od 1% u studentskoj populaciji u Grčkoj do oko 40% u Mađarskoj.

U teoriji studenti u svim zemljama mogu da dobiju zajam, a to se smatra glavni vidom pomoći studentima ako ih više od 5% uzima zajam. To je slučaj u 16 zemalja: Bugarskoj, Danskoj, Nemačkoj, Estoniji, Grčkoj, Letoniji, Litvaniji, Mađarskoj, Poljskoj, Slovačkoj, Finskoj, Švedskoj, celoj Britaniji, Islandu, Norveškoj i Turskoj.

Sistem pomoći studentima u Evropi može da direktno bude usmeren na njih ili na njihovu porodicu. U nordijskim zemljama pomoć je usmerena na studenta kome se lično i odobrava.

Porodični dodatak i poreske olakšice imaju značajnu ulogu u sistemu pomoći studentima u Belgiji, Češkoj, Nemačkoj, Grčkoj, Francuskoj, Litvaniji, Austriji, Poljskoj, Portugaliji i Slovačkoj. U Estoniji, Irskoj, Italiji, Letoniji, Malti, Sloveniji i Lihtenštajnu postoje samo poreske olakšice.

Izvor: EurActiv.rs

Ocena: 0,0


Pogledajte druge vesti na temu: studenti,školarina,Evropa,studiranje,obrazovanje

Postavljeno: 12.09.2012
Broj pregleda: 663
TwitterYoutubeFacebook
Infostud dobitnik priznanja Najbolje iz Srbije