(Preuzeto sa sajta S media - 21. 09. 2010. )

Cene studija privatnih i državnih fakulteta gotovo su izjednačene. Ipak školarine nisu jedini trošak koji roditelji budućih akademaca moraju da podnesu. Tu su i: smeštaj, knjige, pribor kao i troškovi života u gradu u kome dete studira. Čak ni studiranje u inostranstvu više ne izgleda kao poseban luksuz kada se uporedi sa našim cenama.

Iako je ministar prosvete Žarko Obradović isticao da se neće dozvoliti povećanje školarina, na jednom broju fakulteta brucoši plaćaju skuplje studije. Ono što se može zaključiti upoređivanjem prošlogodišnjih i ovogodišnjih cena je da su na trećini fakulteta Beogradskog univerziteta školarine skuplje u proseku za 5.000 do 10.000 dinara. Na fakultetima tvrde da su povećanja u skladu sa porastom troškova života,koji objavljuje Zavod za statistiku.

- Podatke o povećanju školarina imaju samo fakulteti i Univerziteti i to je veliki problem jer studenti ne mogu da utiču na odluku o eventualnom povećanju školarine. Takođe nigde ne postoji jasna lista svih fakulteta na Univerzitetu i njihovih cenovnika. Troškovi recimo, prijave ispita, naknadne prijave, podizanje dokumenata se razlikuju na svakom od trideset i jednog fakulteta Beogradskog Univerziteta. Po zakonu i statutu o tim cenama odlučuje Savet, u kome studenti nemaju dovoljan broj predstavnika kako bi mogli realno da utiču na odluke - rekao je za S media portal Vladimir Smuđa, koordinator za više i visoko obrazovanje Saveza studenata Beograda.

Državni fakulteti

Na Beogradskom Univerzitetu najskuplje je studirati na Arhitektonskom fakultetu, za šta treba odvojiti 240.000 dinara po godini, a najjeftinije je upisati Rudarsko-geološki fakultet gde je školarina 45.000.

Apsurd je to što su školarine najveće na društvenim naukama, a najniže na prirodnim i tehničkim.

Studiranje na Fakultetu za fizičku hemiju košta 60.000 dinara, na Hemijskom fakultetu 78.000, čak i u svetu poznat i priznat fakultet kao što je ETFima cenu koja se smatra prosečnom, i iznosi 81.000.

Na društvenim naukama stvari stoje ovako: na filologiji i filozofiji, školarina je oko 100.000 dinara, na Fakultetu za bezbednost 106.500, Pravoslavni bogoslovski fakultet 100.000, a FPN 98.000.dinara po godini.

- Prirodni fakulteti imaju mnogo više realnih troškova: tu su laboratorijske vežbe, skuplja oprema i mnogo se više praktično radi, a školarine na prirodno matematičkoj i tehnološkoj grupaciji su ispod 1000 evra, čak se na dobroj grupi fakulteta oni kreću oko 60.000 do 70.000 hiljada dinara. To sigurno nije dovoljno da se pokriju troškovi vežbi na fakultetima kao što su Hemijski, Fizičko-hemijski i Tehničko-metalurški gde se koriste veoma skupe hemikalije. Ipak oni imaju najnižu školarinu. Dok društveni fakulteti koji ne koriste nikakva dodatna pomagala sem table, papira, kreda i olovaka, a školarine se kreću od 1000 evra pa naviše. Studenti koji žele da studiraju društvene fakultete, a nisu upali na budžet dosta su u nepovoljnijem položaju - naglasio je Smuđa.

Ako ste računali da je plaćanjem školarine vaš trošak završen, prevarili ste se.

Fakulteti imaju još niz usluga koje dodatno naplaćuju, počev od troškova organizacije prijemnog ispita, za šta su budući brucoši plaćali od 1.000 do 8.000 dinara. A kada se upis završi sledi kupovina udžbenika i prijavljivanje ispita. Za recimo komplet knjiga koje su vam potrebne za ispite prve godine FON-a potrebno je izdvojiti oko 16.000 dinara. Troškove prijave ispita i potvrda od studentskih službi nećemo posebno ni isticati, ali i za svaku od njih potrebno je izdvojiti od 500 do 1000 dinara u zavisnosti od fakulteta.

A da je studiranje u Srbiji luksuz govori i to što studenti hemije, arhitekture i slikarstva imaju i velike dodatne troškove jer, primera radi, kupuju materijale za makete, pribor za crtanje, štampanje, boje, platno... Po slobodnoj proceni jednog studenta Arhitekture za sve te propratne troškove potrebno je godišnje u proseku izdvojiti još oko 400 evra.

Uz sve to, treba misliti i na troškove stanovanja. Kirija za jednoiposoban stan u Nišu kreće se u proseku oko 150 evra dok je u Beogradu za istu kvadraturu potrebno izdvojiti 250 evra.

- Studenti koji su na budžetu i koji žive u Studentskim domovima plaćaju znatno niže „stanarine". Međutim problem su dodatni troškovi koje studenti imaju jer je život u Beogradu izuzetno skup. Ne postoji dovoljan broj popusta i aktivnosti za studente nego se oni tretiraju kao bilo koji drugi zaposleni građanin Beograda. Od 300 pa naviše evra je potrebno za mesec dana života u Beogradu u zavisnosti dali se student hrani i živi u Domu, koji fakultet studira i kakve su obaveze na istom-rekao je Smuđa.

Razlikuju se i cene za fakultet istog usmerenja po Univerzitetima:

Za upis Mašinskog fakulteta na Univerzitetu u Beogradu trebaće vam 60.000 dinara. Za onaj u Kraljevu 30.000, a u Nišu 45.000 dinara po godini.

Medicinski fakultet u Beogradu košta 125.000, u Kragujevcu 80.000, na fakultetu u Novom Pazaru 60.000, a na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici 40.000-70.000 dinara.

Na Univerzitetu u Beogradu školarina za brucoša na Ekonomskom fakultetu iznosi 100.000, na Univerzitetu u Kragujevcu 77.000, u Nišu 80.000, u Novom Pazaru na Departmanu za pravno-ekonomske nauke školarina je 50.000, a na Ekonomskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici 40.000 dinara.

Privatni fakulteti

Na privatnim univerzitetima u Srbiji ima oko 30.000 studenata. Kad je reč o školarini, prosečna iznosi oko 2.000 evra, najniža je 750 evra po godini studija, dok su najskuplje studije 3.500 evra i više.

Na Univerzitetu „Megatrend" brucoši, će školarinu plaćati od 1.500 do 3.500 evra ukoliko studiraju u Beogradu, odnosno prosečno 1.000 evra ako studiraju u unutrašnjosti. Cena je fiksna, nema kamate, može da se plati u 12 mesečnih rata.

Na Univerzitetu „Singidunum" cene školarine se kreću od 1.200 evra na Poslovnom fakultetu u Valjevu do 2.900 evra na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju. Cena godine studiranja na Univerzitetu „Union" Pravni fakultet je 2.000 evra, Fakultetu za bankarstvo, osiguranje i finansije 3.000 evra.

Cene školarina na Univerzitetu Metropolitan kreću se od 1750 evra za studije menadžmenta do 3500 evra za studije dizajna.

-U tu cenu ulaze i sve knjige i literatura. Mi nemamo klasične knjige na našem fakultetu. Svi naši udžbenici su u elektronskom obliku, svako predavanje obuhvata audio-video prezentaciju, predavanja u PDF formatu, kreiran domaći zadatak, vežbe kao i testovi za proveru znanja nakon svakog predavanja. Sve se to nalazi na sistemu na koji se svi studenti loguju putem korisničkog imena i lozinke koje dobijaju pri upisu na fakultet-rekla je koordinator za osnovne akademske studije Univerziteta Metropolitan, Arijana Katavić.

Inostranstvo

Dok privatni fakulteti u SAD uživaju veliki ugled, na njih se u Nemačkoj, Italiji pa i Srbiji i dalje gleda sumnjivo.
Najviše srpskih studenata pohađa fakultete u Sjedinjenim Američkim Državama.

- Prema poslednjim zvaničnim statistikama nadležnih institucija u SAD, Srpskih studenata u Americi ima oko 1200. Od tog broja njih oko 450 je na osnovnim studijama. Naših studenata ima na svim prestižnim institucijama, ali ih ima i na onima za koje prosečni stanovnici Srbije nisu čuli. Naših studenata ima na Green Mountain Collegu, Kenyon koledžu, na Univerzitetu Jejl, a premalo je vremena da bi se navelo ko sve od naših pohađa čuveni MIT, rekao je za S media portal Dragan Stojković iz Međunarodnog akademskog centra.

Količina novca potrebna za studiranje zavisi od više faktora. Pravilan izbor institucije koja dodeljuje finansijsku pomoć stranim studentima, u kombinaciji sa uspehom u srednjoj školi, uspehom na prijemnim testovima, preporukama profesora i esejima, može znatno smanjiti troškove.

- Prosečna suma školarine potrebna za jednu godinu studiranja na državnim institucijama iznosi oko 17.500 američkih dolara, dok je na privatnim institucijama taj iznos veći oko 25.000 američkih dolara. Kada se uključe i troškovi života, godišnja cena studiranja na državnim institucijama može iznositi blizu 30.000 američkih dolara u proseku, dok je prosečan iznos na privatnim institucijama oko 37.000 američkih dolara, pojasnio je Stojković.

U velikim gradovima život može biti skuplji, jer pojedini fakulteti nemaju mogućnost smeštaja studenata u domovima. Primera radi, soba u većim gradovima Amerike može koštati i 600 američkih dolara sedmično, na šta treba dodati troškove prevoza, hrane, računa i ostalih troškova.

Dve trećine stranih studenata u SAD zavise od sopstvenih fondova i porodičnih sredstava za obezbeđivanje neophodnog novca za dalje studiranje. Organizacije kao što je Međunarodni akademski centar mogu da pomognu kandidatima da reše problem finansiranja studija.

Studiranje u Evropi je mnogo povoljnije nego u Americi.

Na državnim fakultetima u Nemačkoj se plaća 500 evra po semestru, a u Italiji 600 evra.

- Za prvi semestar dajete taj fiksni iznos od 600 evra, a za drugi semestar donosite potvrde o primanjima roditelja i njihovom imovinskom stanju pa vam se na osnovu toga određuje cena za drugi semestar - rekao je za S media portal Mario student Elektrotehnike iz Đenove.

Ukoliko vaša porodica ima primanja ispod proseka na kraju godine država vam refundira deo novca.

Najpovoljnije je studirati na Bečkom (državnom) univerzitetu. Samo studiranje košta 16,5 evra. To je novac za takozvani studentski dinar, a studiranje je besplatno. Prema analizama studentske službe troškovi za mesec dana bi otprilike bili ovakvi: smeštaj 310 evra, hrana 220 (obe cifre se odnose na studentske domove). Zatim, tu su i lični troškovi u koje spada i zabava, kultura, izlasci, knjige, i oni iznose 270 evra. U proseku ukupni mesečni trošak studenta u Beču je oko 800 evra.

U Engleskoj školarina na onim manje poznatim fakultetima košta oko 5.000 evra, ali vrhunski, poput Kembridža i Oksforda, naplaćuju mnogo više.

Studenti iz zemalja van Evropske unije koji ove jeseni krenu na Kembridž izdvajaju od 12.721 evra za učenje prava, jezika, političkih nauka ili filozofije, do 16.759 evra za umetničke fakultete. Najskuplje su medicina i veterina, uključujući i stomatologiju, i koštaju 31.000 evra. Najavljeno je i da će od školske 2011/2012. Kembridž poskupeti za oko deset odsto.

Za studiranje na Oksfordu potrebno je uložiti 14.500 evra za društvene nauke, 16.600 za prirodne, i 30.300 za medicinu.

Maja Vidović