(Preuzeto sa sajta Press - 30. 10. 2011. )

Doći do fakultetske diplome u Srbiji nije bilo nikada lakše, zahvaljujući isturenim odeljenjima fakulteta koja se otvaraju bez ikakve kontrole, a kako stvari stoje - uskoro će početi da niču i po selima.
Samo u poslednja tri meseca u Srbiji su otvorena tri isturena odeljenja - subotičkog Ekonomskog fakulteta u Bujanovcu, Fakulteta za menadžment u Bogatiću i Građevinskog fakulteta u Crnoj Travi.

Tu je i estrada

Niko tačno ne zna koliko isturenih odeljenja fakulteta ima po Srbiji, a jedan od razloga je što većina nema akreditaciju. Dobar deo njih i ne pokušava da je dobije jer ne bi ni ispunili uslove, a i šta će im kad i bez toga nesmetano rade, upisuju studente, a novac se sliva u njihovu kasu. Uslovi studiranja su često loši, počev od iznajmljenih prostorija u kojima se odvija nastava (ima fakulteta ne većih od dnevne sobe), preko profesorskog kadra, gde ima i ličnosti sa estrade i profesora koji su za gerijatriju, pa do nekvalitetnih udžbenika. Najčešće ne postoji studentska služba ni biblioteka, a i fond časova je mizeran.

Tako u tek otvorenom odeljenju Građevinskog fakulteta „Nikola Tesla" iz Beograda u Crnoj Travi, opštini koja ima 1.936 stanovnika, a u koje se već upisalo desetak brucoša, nastava se odvija samo vikendom, ali zato studenti mogu da koriste smeštaj u Domu učenika. Priprema i polaganje ispita su tek posebna priča, pa tako imamo visokoobrazovane građane koji nikada nisu ni kročili na fakultet.

BROJKE

40 (najmanje) ekonomskih, poslovnih i menadžerkih fakulteta i visokih škola sa nepoznatim brojem departmana
13 pravnih fakulteta i nepoznat broj isturenih odeljenja
9 medicinskih fakulteta i dve visoke škole
5 mašinskih fakulteta i
14 tehničkih visokih škola
5 učiteljskih fakulteta i
8 vaspitnih visokih škola

Profesor Milovan Stanišić, rektor beogradskog privatnog fakulteta „Singidunum", kaže za Press da bi rad isturenih odeljenja trebalo sprečiti.

"Kvalitet nastave u isturenim odeljenjima je nikakav, većina nema akreditaciju i „Singidunum" zato nema nijedno istureno odeljenje. Preko 30.000 studenata ilegalno studira u Srbiji jer postoji nekoliko stotina isturenih odeljenja. Neki fakulteti, koje ne želim da pominjem, kako državni tako i privatni, imaju i po 30 isturenih odeljenja. To je pošast i to treba sprečiti jer ne vodi ničemu dobrom. Ako hoćemo da vodimo regionalni razvoj to se može i na drugi način, a dobar primer je subotički fakultet u Bujanovcu koji je deo državne politike. Moramo uvesti red kako bi nas i u Evropi prepoznali kao odlučnu državu u sferi edukacije", smatra Stanišić.

Država malo žmuri

Razlog zbog kojeg isturena odeljenja niču kao pečurke je odlična zarada privatnih fakulteta, ali i to što država na ovaj problem žmuri na jedno oko kako bi se i Srbija pridružila EU, koja je sebi zacrtala 40 odsto visokoobrazovanih. Uz pomoć „tezgaroških" fakulteta, za kratko vreme bi dobila veliki broj građana sa fakultetskom diplomom i tako uklopila u evropski prosek.
Stanišić smatra da se na taj način ne može povećati broj visokobrazovanih.

Manja mesta u kojima postoje isturena odeljenja fakulteta

Crna Trava
Trstenik
Inđija
Bogatić
Uroševac
Leposavić
Blace
Bačka Topola
Prokuplje
Aranđelovac

"Zna se šta je studiranje. Samo akreditovani studentski programi su legalni, sve ostalo je nelegalno. Kao profesor univerziteta to ne bih nikada mogao da radim, niti opravdavam i ne mogu da shvatim koji je motiv svega toga", kaže Stanišić.
Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, misli da ima istine u oba slučaja.

"Jasno je da vlasnici privatnih fakulteta žele da ostvare profit, ali sa druge strane pozitivno je što se otvaraju škole, jer bolje da otvaramo škole nego kockarnice. Ali ono što mi moramo je da nametnemo tim školama kvalitet. Sve bi to bilo pozitivno pod uslovom da se radi o kvalitetnim visokoškolskim ustanovama, a Komisija za akreditaciju i Nacionalni savet se trude da to obezbede. Međutim, država mora da bude striktnija u tome, šalje svoje inspekcije i proverava gde i ko šta radi. Mi to ne možemo da radimo", objašnjava Stanković.
On kaže da uopšte ne zna za prošle nedelje otvoreno istureno odeljenje u Crnoj Travi i da je očigledno da nije prošlo nikakvu proveru kvaliteta ni akreditaciju.

Troškovi vs. kvalitet

"Ako govorite o svršenom činu, mogu samo da kažem da je to nešto nelegalno jer nije akreditovano. Ljudi to otvaraju, deca studiraju, niko nema uvid, i to je jako loše. Kontrolu svega toga jedino može da sprovede Ministarstvo prosvete preko svojih inspekcija. To bi moralo da bude daleko efikasnije nego što je bilo do sada kako bismo mogli da očuvamo kvalitet", kaže Stanković.

Otvaranje mnogo novih fakulteta i njihovih isturenih odeljenja po manjim mestima ima i dobre i loše strane. Tatjana Vidaković iz Infostuda navodi da je dobro što i u manjim mestima visoko obrazovanje postaje mnogo dostupnije, male sredine dobijaju način da stimulišu i zadrže mlade i jer su troškovi školovanja daleko manji nego u većim gradskim centrima. Sa druge strane, otvara se pitanje stečenog kvaliteta obrazovanja i stručnosti kadra koji se na ovim studijama školuje, kao i da li ovi fakulteti imaju još neki cilj osim ostvarivanja finansijske dobiti.

"Iz tog razloga, pre donošenja konačne odluke o izboru studija treba se detaljno raspitati o svemu. Evidentno je da je sa 6,5 odsto visokoubrazovanog stanovništva Srbija na evropskom začelju i da svakako taj problem zahteva mnogo širi angažman i intervenciju same države u smislu usvajanja strategije visokog obrazovanja. Motivi za otvaranje novih fakulteta su različiti, ali ako visokoobrazovne institucije žele da izgrade imidž i zadobiju poverenje u svoje programe, neophodno je da pre svega ispune standarde za dobijanje akreditacije, a potom i da ponude obrazovne programe koji su u skladu sa zahtevima koje diktira tržište rada", objašnjava Tatjana Vidaković.

Srđan Stanković kaže da nijedno istureno odeljenje fakulteta nije akreditovano, niti je to bilo moguće, jer nisu postojali propisi do pre dva meseca kada je Nacionalni savet dao svoje pravilnike o tome kako to treba da se radi.

"Teško je reći koliko u Srbiji ima isturenih odeljenja pošto do sada nije urađena njihova akreditacija. Formalno gledano u Srbiji nijedno odeljenje do sada nije prošlo akreditaciju. Taj postupak nije sproveden, jednim delom, jer podzakonski akti doskoro nisu bili usaglašeni. Sada postoji osnov da se to uradi", kaže Stanković.

Ana Mitić