Samo jedan student diplomirao u roku

Na beogradskom Fakultetu za fizičku kulturu (DIF) u prošloj školskoj godini diplomiralo je 106 studenata, od toga samo jedan završio je studije u roku. Inače, prosek studiranja na većini fakulteta Beogradskog univerziteta je oko osam godina. Sve je više „večitih studenata“ koji osnovne studije završavaju u kasnim tridesetim. Loša ekonomska situacija, nizak životni standard studenata, nemogućnost zapošljavanja posle studija – samo su neki od razloga kojima se pravdaju loši rezultati. Analize trajanja studija koje su pojedini fakultetu dostavili Rektoratu Univerziteta u Beogradu pokazuju da je studije tokom 2006–2007. godine završilo 9.123 studenta, od tog broja samo 13 odsto je studije završilo u roku. Od 106 akademaca koji su dobili diplome na DIF- u, samo je jedan student završio studije u roku. – Sve što nam se dešavalo proteklih godina, celokupna društveno-ekonomska situacija, sve je to uticalo na uspeh u radu studenata. Veliki broj još tokom studija radi u struci, kao fitnes treneri, to je naravno dobro za njih zbog zapošljavanja, ali ih usporava u studiranju. Osim toga, trećina naših studenata su kategorisani sportisti, što ih dodatno odvlači od fakulteta –kaže za „Blic nedelje“ dekan DIF-a Dušan Mitić. On kaže da mnogo bolji uspeh od prethodnih generacija imaju studenti koji su prošle godine po novom programu (Bolonji) upisali studije. – Od 160 studenata koji su na budžetu, 134 je dalo uslov, i još 48 samofinansirajućih je steklo uslov da pređe na budžet. To je veliki uspeh. Dok, recimo, generacija pre njih, koja sada prelazi s druge na treću godinu, koja takođe nastavu pohađa po novom programu, ima očajne rezultate. Svega sedam njih je dalo čist uslov od 60 bodova. Nizak kriterijum ih je destimulisao, tako da je mnogo njih odustalo unapred. Mislim da će ih ekonomski udar, plaćanje svakog prenetog ispita, naterati da budu disciplinovaniji – dodaje Mitić. Za razliku od DIF-a, Stomatološkog fakulteta, Šumarskog, Pravnog, Matematičkog, mnogo brže studije završavaju studenti na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, kao i na Fakultetu za fizičku hemiju. Slavko Mentus, dekan Fakulteta za fizičku hemiju, kao razlog uspeha studenata ove ustanove navodi što se svake godine upisuje mali broj entuzijasta koji zaista žele da studiraju. – Mi smo relativno mali fakultet, sa jednostavnom strukturom programa i malim brojem studenata. Mi već tradicionalno radimo kako Bolonja zahteva, a to je mentorski sistem rada, eksperimentalne vežbe na kojima se utvrđuje gradivo, seminari. Svake godine se upisuje malo studenata, odnosno samo entuzijasti koji to žele i vole, tako da i profesori mogu da im se posvete – priča Mentus, i dodaje da je problem većine fakulteta u tome što se već godinama upisuje ogroman broj ljudi, a među njima ima dosta onih koje studije ne zanimaju. Na pojedinim fakultetima već su stasale prve generacije studenata koje završavaju fakultete po Bolonjskoj deklaraciji, a da se ne mogu pohvaliti nekim posebnim rezultatima. – Moje lično mišljenje je da nije dovoljan samo zakon da bi Bolonja zaživela. Moraju proći godine i godine da bi jedan novi način rada zaživeo, odnosno kada ode stari i dođe novi kadar na fakultete – zaključuje Mentus. ANTRFILE: Potrošili pet i po hiljada godina na studiranje Istraživanja na Ekonomskom fakultetu pokazala su da je 2003. na ovom fakultetu diplomiralo 762 studenta, od toga 50 akademaca je studiralo duže od 10 godina, a šest duže od 1. Kada se saberu sve godine studiranja, ova 762 studenta su duže studirala oko 2.000 godina. Odnosno, umesto predviđenih 3.048 godina oni su potrošili 5.410 godina, odnosno 2.362 godine više od planiranih. Zna se da studije na ekonomiji koštaju 1.000 evra godišnje, produženo studiranje od 2.362 godine opteretilo je državu sa 20 odsto, ostatak su plaćali studenti. Za deset generacija na Ekonomskom fakultetu, država je potrošila najmanje 5.000.000 evra. (Preuzeto iz Blica 13.10.2008.)

Ocena: 0,0

Postavljeno: 13.10.2008
Broj pregleda: 234

Ostavite komentar!