Anketa

Kako ocenjujete pretragu na našem sajtu?

Lako se snalazim, koristim je svakodnevno
Prilično mi je komplikovana za snalaženje
Uopšte je ne koristim, do sadržaja dolazim drugim putem
Želim da primam najave preko mejling liste

Prvi put smo upisali samofinansirajuće

(Preuzeto sa sajta Politika - 17. 11. 2011. )

"U poređenju sa nekim drugim fakultetima (pravnim, ekonomskim, arhitektonskim itd.) Rudarsko-geološki fakultet nije popularan među mladom populacijom. Prošlih godina kod nas se upisivalo malo studenata a fakultet je bio opterećen i velikim brojem profesora jer smo bili dimenzionirani za teritoriju stare Jugoslavije.

Kriza koja je zahvatila sve tehničke fakultete najviše se odrazila na naš fakultet. Koliko smo bili u krizi pokazuje podatak da je upisna kvota pre šest-sedam godina na rudarstvu bila 130, a upisivali smo svega 60 studenata. Međutim, osavremenjavanjem nastave i studijskih programa, a od 2005. uveli smo i dva nova – za zaštitu životne sredine i za zaštitu na radu, postigli smo da je proteklog jula prvi put posle više od dvadeset godinaplan upisa na budžet potpuno ispunjen i na rudarskom i na geološkom odseku, a prvi put upisali smo i samofinansirajuće studente.

Kod nas većinom dolaze studenti slabijeg materijalnog stanja iz rudarskih sredina: Lazarevac, Kostolac, Aranđelovac, Pljevlja, Nikšić, Ub itd. i iz mesta koja gravitiraju rudarskim centrima. Iz Beograda ih je malo.

Takođe, niskom cenom školarine, najnižom na Beogradskom univerzitetu (45.000 dinara), privlačni smo za studente slabijeg materijalnog stanja. Dodatno finansiranje i pokrivanje troškova obezbeđujemo dobrom saradnjom sa rudarskim kompanijama. Naši studenti odlaze petkom na terensku nastavu u rudarska preduzeća, a oni obezbeđuju autobus i ishranu. Takođe, profesori rade projekte, studije i istraživanja za javna i privatna preduzeća, a učestvujemo i u izradi prestižnih evropskih projekata kao što je FP7 projekat. Deo prihoda od te saradnje izdvaja se za funkcionisanje fakulteta i nabavku laboratorijske i nastavne opreme.

Zahvaljujući dobroj saradnji sa rudarskim kompanijama (domaćim i stranim) opremili smo učionice i laboratorije.

Što se plata nastavnika tiče, one su među najnižima na Beogradskom univerzitetu. Do prošle godine primali smo 90 odsto od plate predviđene važećim propisima. Zbog povećanog upisa ove godine smo došli na oko sto odsto, tako da redovni profesor, akademik, ima oko 76.000 dinara (prošle godine je imao 69.000). Vanredni profesor ima 66.000 (imao 60.000), docent 60.000 (55.000), saradnik, doktor nauka, ima 50.000, a imao je 45.000 dinara. Kod nas od studentskih školarina i drugih studentskih uplata ni jedan jedini dinar ne odlazi na plate nastavnika.

Prethodnih godina gotovo da nismo imali samofinansirajuće studente. Imali smo i "studente na papiru", one fiktivno upisane: od oko stotinak studenta, koliko se jedne od prošlih godina upisalo, studiralo je njih 60. Dakle, trećina se prijavila, položila prijemni, uzela indeks i više se nisu pojavili. To su oni koji preko studentskog statusa rešavaju neka socijalna prava (pravo na porodičnu penziju, povlašćen prevoz, mesto u studentskom domu itd.). Ide im naruku to što su prijemni ispiti kod nas relativno laki jer nije nam cilj da zainteresovane za upis na taj način sprečavamo da kod nas studiraju. Međutim, i u tom pogledu stvari se menjaju, jer ove godine na rudarstvu više nije bilo mesta, pa smo ih upisali na geologiju. Studenti su zainteresovani za nove programe koje smo formirali po ugledu na srodne fakultete u Slovačkoj, Nemačkoj itd.

Zbog uvođenja novih programa i povećanog broja studenata već nailazimo na probleme u vezi sa brojem nastavnika. Devedesetih godina bilo ih je 220, pa godinama nikoga nismo zapošljavali. Sada nas je 126 ali je prosek starosti nastavnika oko 58 godina. Time se otvara problem naučnog podmlatka. Jer neki dobri kandidati su nam otišli u Kanadu, SAD, Nemačku i druge zemlje.

Mi sarađujemo s naučnim i stručnim ustanovama iz inostranstva (npr. sa Frayberg-om u Nemačkoj Geomkomom u Engleskoj) i kad oni vide kako naši mladi stručnjaci rade, ponude im da tamo i ostanu, uz nekoliko hiljada evra mesečne naknade i bolju perspektivu. I oni su te ponude prihvatali, jer mi im ovde nudimo – 50.000 dinara mesečno.

Moguće je, dakle, jeftinije studiranje pod uslovom da država dosledno ispunjava obaveze prema fakultetima (prethodnih godina pokrivenost materijalnih troškova bila je do 30 odsto), da se saradnici i nastavnici uključe u saradnju sa privredom u zemlji i inostranstvu i da se deo prihoda usmeri na fakultet i da se studentski dinar u potpunosti usmeri na nastavu i pokrivanje troškova studiranja."

*Profesor univerziteta, prodekan na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu.

Dragan Ignjatović

Ocena: 0,0


Pogledajte druge vesti na temu: studenti,kriza,upis,samofinansiranje,saradnja,plate,inostranstvo

Postavljeno: 17.11.2011
Broj pregleda: 1291
TwitterYoutubeFacebook
Infostud dobitnik priznanja Najbolje iz Srbije