|
| 
-
-
Šta da upišem
-
Prijemni ispit
-
Pripreme za prijemni
-
Testovi sa prošlogodišnjih ispita
Onlajn testiranje za prijemni
-
Iskustva sa prošlogodišnjih ispita
-
Saveti za polaganje prijemnog
-
Upisne kvote, broj prijavljenih i školarine
-
Termini ispita i upisa
-
Rezultati prijemnog ispita
-
Statistika prethodnih upisa
-
Kalkulator za broj poena na prijemnom
-
Stipendije
Šta treba da znam
Studentski život
Inostranstvo
-
Saveti
Diskusije
Novosti: Srbi vole Kembridž i Hajdelberg
(Preuzeto sa sajta Večernje novosti - 17. 07. 2010.)
Stotine srpskih studenata svake godine dobije indeks stranih univerziteta, a neki od njih postanu i diplomci najprestižnijih visokih škola širom sveta. Sede u klupama rame uz rame sa studentima koji će u budućnosti upravljati vladama, političkim partijama ili svetskim kompanijama. Diplome Harvarda, Jejla, Kembridža, Oksforda, Sorbone otvaraju im vrata nauke, biznisa i politike, pišu današnje "Novosti".
Sedmorica učenika Matematičke gimnazije u Beogradu od jeseni će sesti u klupe čuvenog Triniti koledža Univerziteta Kembridž i to sa punim stipendijama.
U elitnom društvu su Luka Milićević, Dušan Milijančević, Dušan Perović, Nikola Mrkšić, Ognjen Ivković, Mihajlo Cekić i Aleksandar Vasiljković. Oni su "tim snova" Matematičke gimnazije i na svetskim takmičenjima redovno osvajaju medalje.
Naša država, ipak, nema evidenciju o broju srpskih akademaca u inostranstvu, kao ni o broju onih koji su već diplomirali na prestižnim svetskim školama. Ni fakulteti u Srbiji ne vode evidenciju o bivšim studentima koji su master i doktorske studije nastavili u nekoj drugoj zemlji.
Najbolji uspeju da dobiju bar polovinu ili čak punu stipendiju, mnogi, posebno u Ameriku, odlaze kao vrhunski sportisti. A sport im obezbeđuje besplatne studije. Roditelji često ne žale desetine hiljada dolara ili evra godišnje da bi njihovi naslednici dobili diplome prestižnih škola.
"Najviše srpskih studenata pohađa fakultete u Sjedinjenim Američkim Državama i Nemačkoj", procenjuje Sanja Beronja, iz Organizacije srpskih studenata u inostranstvu (OSSI).
"Ovo je bar statistika pravljena prema podacima o našim članovima, kojih trenutno ima 650. Taj broj se stalno povećava. Najpopularniji su Harvard, Jejl, Prinston i Kolumbija od univerziteta u SAD, ali i Oksford i Kembridž među evropskim visokim školama."
Iskustva njihovih članova o odlasku u inostranstvo različita su. Neki su stipendisti samih univerziteta, drugi su dobili sredstva vlada država u kojima se školuju, neke su pomogle razne fondacije...
"Maturanti koji odluče da studiraju u inostranstvu obično apliciraju na više univerziteta i odaberu onaj koji im ponudi najbolje uslove", objašnjava Sanja Beronja.
Sagovornica "Novosti" i sama studira u inostranstvu. Na petoj godini je Instituta političkih nauka u Parizu. Kao đak generacije Filološke gimnazije poslala je dosije i ušla u uži krug. Na kraju je dobila stipendiju.
Studije u Americi, dodaje ona, skuplje su nego u Evropi.
Školarina na onim manje poznatim učilištima u Engleskoj staje oko 5.000 evra, ali vrhunski, poput Kembridža i Oksforda, naplaćuju mnogo više.
Studenti iz zemalja van Evropske unije koji ove jeseni krenu na Kembridž moraće da izdvoje od 10.752 funte (12.721 evro) za učenje prava, jezika, političkih nauka ili filozofije, do 14.073 funte (16.759 evra) za umetničke fakultete. Ubedljivo najskuplje su medicina i veterina, uključujući i stomatologiju, i koštaju 31.000 evra. Već od školske 2011/2012. Kembridž će poskupeti za oko deset odsto.
Nešto više su školarine za strane studente - ne računajući EU, čiji žitelji plaćaju koliko i Britanci - na Oksfordu: 14.500 evra za društvene nauke, 16.600 za prirodne, i 30.300 za medicinu.
Ove (za srpske prilike) "jake" brojke ne treba da uplaše naše talentovane devojke i momke. Prema podacima sa Oksforda, 45 odsto studenata školarinu ne plaća ni jedan jedini peni, pošto su na raznim stipendijama.
Američki univerziteti, posebno najpoznatija osmorka, koja se naziva "Ajvi lig", smeštena na krajnjem severoistoku SAD (Pen, Prinston, Kolumbija, Jejl, Dartmut, Harvard, Kornel, Braun), nešto su skuplji, ali pružaju i više mogućnosti za stipendije i studentske zajmove. Osim toga, studenti završnih godina na većini američkih fakulteta i koledža plaćaju i petostruko manju školarinu od početne.
Godina na Prinstonu, saznaju "Novosti", košta 54.000 dolara (41.500 evra), bez obzira na to odakle student dolazi. U ovu brojku ulazi školarina (35.000 dolara), smeštaj, ali i knjige i ostali lični troškovi. Toliko otprilike košta i deset akademskih meseci na Jejlu.
Jedan od najskupljih fakulteta je Kolumbija, u Njujorku, gde samo jednogodišnja školarina staje 41.300 dolara (32.000 evra). Uprkos tome, za jedno od 23.200 mesta, koliko je primljeno u prošloj školskoj godini, konkurisalo je deset puta više studenata! Među njima je bilo i nekoliko iz Srbije.
Jedan od omiljenih univerziteta studenata iz Srbije je nemački Hajdelberg. Na njemu su se školovali ugledni Srbi još u 19. veku. Spisak njihovih imena je podugačak.
Upravo u Hajdelbergu OSSI ima najaktivnije odeljenje. Njihov ogranak tamo dobro je organizovan, promoviše srpsku kulturu, a članovi su ne samo srpski studenti već i svi koji su zainteresovani da bolje upoznaju našu zemlju, pišu "Novosti".
M. Prelević - I. Mićević
Pogledajte druge vesti na temu:
studenti,studije,inostranstvo,Nemačka,Velika Britanija,SAD
Broj pregleda: 1886
