- Mislim da danas niko realno ne može da kaže koliko fakulteta imamo u Srbiji, ali je opšti osećaj da ih imamo previše. Evo, ja svaki dan u svojoj zgradi dobijam flajere s pozivom na upis na razne pravne fakultete, s misterioznim telefonima i sajtovima, ne samo u Beogradu... Možda će mi neko i iz moje branše zameriti, ali imamo hiperprodukciju pravnih fakulteta, ima ih više od 100 ako se uzmu u obzir i razna odeljenja...

Ovako dekan beogradskog Pravnog fakulteta, profesor dr Mirko Vasiljević odgovara na pitanje da li je Srbiji potrebna racionalizacija visokoškolske mreže, koja se najavljuje najmanje jednu deceniju, a sada je ponovo aktuelizovana na nedavnoj sednici Saveta i Senata Univerziteta u Beogradu. Tada je, podsećanja radi, profesor dr Branko Medojević, inače profesor Ekonomskog fakulteta i nekadašnji dekan i prorektor, zapitao da li je Srbiji potrebno pet mašinskih fakulteta, a ministar odgovorio da će ta pitanja biti rešena Strategijom obrazovanja naredne godine.

- To su paušalne ocene, zemlja koja ne neguje tehniku ne može da napreduje. Mi treba da imamo što više visokoobrazovanih ljudi i svako ko je kvalitetan treba da ima šansu da studira. Mi moramo da imamo razumno raspoređene fakultete po celoj Srbiji, ne može da se studira samo u Beogradu i Novom Sadu. Dakle, dobro je da imamo univerzitete i u manjim mestima, to je uostalom tendencija i u Evropi i dobro je da imamo i privatne fakultete - kaže predsednica Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj dr Vera Dondur, inače profesorka beogradskog Fakulteta za fizičku hemiju.

Ona naglašava da nije, dakle, u pitanju broj fakulteta, niti gde je njihovo sedište, već da studije budu kvalitetne i da školujemo dobre stručnjake i u što većem broju.

Dr Novak Nedić, dekan Mašinskog fakulteta u Kraljevu kaže da je Evropa zacrtala da do 2020. ima 40 odsto visokoobrazovanih, a mi imamo svega šest-sedam odsto...

- Takođe bi po evropskim standardima trebalo da imamo duplo više istraživača nego sada, a ne samo 8.500. Nedavno sam bio u Holandiji koja sa 15 miliona stanovnika ima tri tehnička univerziteta. Ja sam obišao dva, na jednom je 15.000 studenata i 3.000 istraživača, a na drugom isto toliko istraživača i 7.000 studenata. Evropa traži da 30-35 odsto studenata studira tehniku, a koliki je kod nas trenutni procenat? Ne zna se, pretpostavka je oko 14 odsto. Pitanje je šta je to što ova zemlja hoće, ako hoćemo da budemo srednje razvijena evropska zemlja. Osnov racionalizacije mora da bude kvalitet, efikasnost, ali i strateški cilj države - smatra dekan Nedić.



Naslovna

Niko ne zna koliko imamo fakulteta

(Preuzeto sa sajta Politika - 12. 10. 2010. )

slicica

- Mislim da danas niko realno ne može da kaže koliko fakulteta imamo u Srbiji, ali je opšti osećaj da ih imamo previše. Evo, ja svaki dan u svojoj zgradi dobijam flajere s pozivom na upis na razne pravne fakultete, s misterioznim telefonima i sajtovima, ne samo u Beogradu... Možda će mi neko i iz moje branše zameriti, ali imamo hiperprodukciju pravnih fakulteta, ima ih više od 100 ako se uzmu u obzir i razna odeljenja...

Ovako dekan beogradskog Pravnog fakulteta, profesor dr Mirko Vasiljević odgovara na pitanje da li je Srbiji potrebna racionalizacija visokoškolske mreže, koja se najavljuje najmanje jednu deceniju, a sada je ponovo aktuelizovana na nedavnoj sednici Saveta i Senata Univerziteta u Beogradu. Tada je, podsećanja radi, profesor dr Branko Medojević, inače profesor Ekonomskog fakulteta i nekadašnji dekan i prorektor, zapitao da li je Srbiji potrebno pet mašinskih fakulteta, a ministar odgovorio da će ta pitanja biti rešena Strategijom obrazovanja naredne godine.

- To su paušalne ocene, zemlja koja ne neguje tehniku ne može da napreduje. Mi treba da imamo što više visokoobrazovanih ljudi i svako ko je kvalitetan treba da ima šansu da studira. Mi moramo da imamo razumno raspoređene fakultete po celoj Srbiji, ne može da se studira samo u Beogradu i Novom Sadu. Dakle, dobro je da imamo univerzitete i u manjim mestima, to je uostalom tendencija i u Evropi i dobro je da imamo i privatne fakultete - kaže predsednica Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj dr Vera Dondur, inače profesorka beogradskog Fakulteta za fizičku hemiju.

Ona naglašava da nije, dakle, u pitanju broj fakulteta, niti gde je njihovo sedište, već da studije budu kvalitetne i da školujemo dobre stručnjake i u što većem broju.

Dr Novak Nedić, dekan Mašinskog fakulteta u Kraljevu kaže da je Evropa zacrtala da do 2020. ima 40 odsto visokoobrazovanih, a mi imamo svega šest-sedam odsto...

- Takođe bi po evropskim standardima trebalo da imamo duplo više istraživača nego sada, a ne samo 8.500. Nedavno sam bio u Holandiji koja sa 15 miliona stanovnika ima tri tehnička univerziteta. Ja sam obišao dva, na jednom je 15.000 studenata i 3.000 istraživača, a na drugom isto toliko istraživača i 7.000 studenata. Evropa traži da 30-35 odsto studenata studira tehniku, a koliki je kod nas trenutni procenat? Ne zna se, pretpostavka je oko 14 odsto. Pitanje je šta je to što ova zemlja hoće, ako hoćemo da budemo srednje razvijena evropska zemlja. Osnov racionalizacije mora da bude kvalitet, efikasnost, ali i strateški cilj države - smatra dekan Nedić.

slicica

Na naše pitanje da li bi svom detetu savetovao da upiše mašinstvo, profesor kroz osmeh odgovara da mu najstariji sin studira upravo mašinstvo, ali u Beogradu. On kaže i da nema nezaposlenih mašinaca, a ukoliko ih i ima na birou, sigurno ih ima manje nego nekih drugih struka, poput medicinara.

Iako smo na nekoliko adresa pokušali da saznamo koliko tačno u Srbiji ima visokoškolskih ustanova, nije nam pomogao čak ni spisak Komisije za akreditaciju, koji smo listali najmanje tri puta, jer su tu beleženi svi (pa i ponovljeni) zahtevi fakulteta i visokih škola, a javna je tajna i da mnogi rade a da i nisu zatražili dozvolu prosvetnih vlasti.

A osnivači fakulteta i visokih škola koji su zatražili odobrenje Komisije za akreditaciju, kao svoje sedište navodili su Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Kosovsku Mitrovicu, Novi Pazar, Kraljevo, Valjevo, Bor, Leskovac, Aranđelovac, Uroševac, Vranje, Sremsku Kamenicu, Sremsku Mitrovicu i Sremske Karlovce, Bujanovac, Ćupriju, Zaječar, Kruševac, Medveđu, Šabac, Čačak, Svilajnac, Prokuplje, Vršac, Trstenik, Suboticu, Pančevo, Zrenjanin, Jagodinu, Užice, Sombor, Požarevac, Leposavić, Bačku Topolu, Blace, ali i Zemun i Novi Beograd.

Iako se slaže sa stavom da je Srbiji potrebno što više ljudi s fakultetskim diplomama, dekan Pravnog fakulteta u Beogradu ipak smatra da nije tačan podatak o samo sedam odsto visokoobrazovanih. Po mišljenju Vasiljevića procenat je daleko veći, jer svake godine 70 odsto srednjoškolske populacije upisuje fakultete i da ovu priču koriste pre svega privatni fakulteti i tako „teraju vodu na svoju vodenicu".

- Da se razumemo, nisam ja protiv privatnih fakulteta, već da se utvrdi ko poštuje standarde koje je država propisala, a ko ne. Činjenica je da se društveni fakulteti najlakše osnivaju, ne zahtevaju neke posebne investicije, a profit je zagarantovan s obzirom na to da je kod mlade generacije postoji utisak da ih je lakše završiti i da postoji neka perspektiva u zapošljavanju - kaže dr Vasiljević.

On, međutim, dodaje da je realna situacija drugačija i da je najbolji signal da nam ne treba toliko pravnika upravo činjenica da država smanjuje broj zaposlenih u upravi, a najveći broj tih kadrova dolazi sa pravnih fakulteta.

Na naše pitanje da li to znači da država treba da ograniči broj brucoša, on odgovara da država ima ingerencije na fakultetima u državnoj svojini da to uradi, ali da takav potez ne bi imao smisla, jer će onda mladi otići na privatne fakultete.

- Činjenica je da imamo sistem visokog obrazovanja koji nije primeran potrebama privrede i države i da je veliki broj fakulteta naročito u privatnoj svojini deo tranzicione priče. Ukoliko je kvalitet obrazovanja loš, onda hajde da napravimo oštre rezove, da zaposleni na univerzitetima sa snažnom tradicijom pruže podršku potrebi za racionalizacijom i u tom smislu olakšaju posao ministru. Hajde da obrazujemo kadrove za sfere koje će Srbiji zaista trebati za desetak godina - kaže dekan Vasiljević.

Sandra Gucijan

Ocena: 0,0


Pogledajte druge vesti na temu: fakultet,univerzitet,studenti,privatni univerziteti,državni univerziteti

Postavljeno: 12.10.2010
Broj pregleda: 1081
TwitterYoutubeFacebook
Infostud dobitnik priznanja Najbolje iz Srbije