Naslovna

Najsigurniji izbor za budućnost informatika, jezici i tehnologija

.Prof dr Miroslav Vesković, rektor Univerziteta u Novom Sadu, kaže za „Blic” da je teško predvideti buduće trendove na tržištu rada u kontekstu donošenja odluke šta je najisplativije studirati, i to zato što su promene veoma brze i zahtevaju umešnost prilagođavanja uz kontinuirano unapređivanje veština i znanja.

Danas je isplativo studirati elektrotehniku, telekomunikacije i druge tehničke struke, koje su pod najvećim uticajem razvoja informaciono-komunikacionih tehnologija. Za ovim slede menadžment, jezici, prirodne nauke, pa čak i umetnost. Neke od perspektivnih grana su i biotehnologija, organska poljoprivreda, ruralni razvoj, primenjene oblasti prirodnih nauka kao što su finansijska matematika kaže rektor Vesković.

On je još istakao da je Univerzitet u Novom Sadu, u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i Pokrajinskim sekretarijatom za rad i zapošljavanje, zamolio da ove dve institucije dostave pregled deficitarnih zanimanja, kako bi se na osnovu toga prilagodila upisna politika.

Da su informatika i elektrotehnika poslovi budućnosti, potvrđuje i Miodrag Popović, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.

Iako s jedne strane uvek treba studirati ono šta osoba voli, s druge treba obratiti pažnju koliko će brzo nakon studija student moći da se zaposli i koliko će za taj posao biti plaćen. U oblasti elektrotehnike i informacionih tehnologija danas je relativno lako naći posao. Možda ne može odmah prvo zaposlenje da bude najkvalitetnije, ali zato već sledeće vrlo lako može da bude kaže profesor Popović, i dodaje da je ranijih godina teško bilo naći posao na polju energetike, a da je danas situacija potpuno drugačija i da su ovi profili sve traženiji.

On je još istakao da svake godine pa i ove pravni i ekonomski fakulteti upisuju mnogo više studenata nego što je tih profila potrebno našoj zemlji. Zato ih i većina godine provodi na birou rada.

To potvrđuju i podaci Nacionalne službe za zapošljavanje. Naime, na birou rada trenutno na posao čeka čak 7.073 diplomiranih ekonomista i to prosečno oko 1,7 godina. Ni pravnici nisu u boljoj situaciji, pa ih na birou rada trenutno ima 4.362. Na posao čekaju prosečno oko dve godine. Ni lekari ne zaostaju, pa ih onih opšte prakse u registru NSZ ima 1.832, a na posao čekaju oko 1,6 godina prosečno.

Prema poslednjim raspoloživim podacima s početka godine na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi se 44.767 osoba sa visokom stručnom spremom.

I Zdravko Vitošević, rektor Univerziteta u Prištini, kaže da se zaista danas najviše isplati studirati tehnološki fakultet, elektrotehniku, informatiku i jezike, ali i da su sve više traženi inženjeri zaštite životne sredine. Da su diplomirani filolozi i te kako traženi poslednjih godina, za naš list potvrđuje i Aleksandra Vraneš, dekan Filološkog fakulteta u Beogradu. Ona napominje da interesovanje za ovaj fakultet ne jenjava i da je to zbog toga što na njemu može da se izučava čak 26 stranih jezika, ali i srpski jezik i književnost. Ona je još istakla da diplomci ovog fakulteta nemaju u poslednje vreme samo mogućnost da rade kao nastavnici u prosveti i prevodioci, već i kao menadžeri u raznim bankama.

Diplomci na birou rada

  • Pravnici (master)                                                   4.362
  • Diplomirani ekonomisti (bankarstvo i finansije)         7.073
  • Diplomirani mašinski inženjer                                  841
  • Diplomirani inženjer elektrotehnike (različiti smerovi) 1.121
  • Doktori medicine                                                   1.832

*podaci Nacionalne službe za zapošljavanje za celu Srbiju

Zeleni sektor se ubrzano razvija

Nataša Šovljanski, iz Centra za procenu i razvoj „Beaconhouse”, mladima savetuje da obrate pažnju na zeleni sektor koji se ubrzano razvija i trenutno predstavlja peti po veličini privredni segment u SAD. 
Očekuje se da narednih godina ova kategorija poslova, u kojoj će svoje mesto naći mnogi inženjeri, arhitekte, projektni menadžeri i konsultanti, doživi eksplozivan rast od 1,3 miliona radnih mesta godišnje do 2030. godine. Za razliku od informacione i nano tehnologije koja nas je uvela u ekonomiju znanja u kojoj se insistira na visokokvalifikovanoj radnoj snazi, zelena ekonomija ostavlja dovoljno prostora i za manuelne radnike, kao i za one manje kvalifikovane ističe Šovljanski.

B. Gigović

Ocena: 0,0


Pogledajte druge vesti na temu: Univerzitet u Novom Sadu,brucoš,tržište rada,isplativost,studije



Srodne vesti

Postavljeno: 04.03.2011
Broj pregleda: 1401
TwitterYoutubeFacebook
Infostud dobitnik priznanja Najbolje iz Srbije