Anketa

Na koji način ćete se informisati o studijama?

Putem interneta
Putem štampanih izdanja i vodiča u novinama
Od prijatelja, rođaka i poznanika
Otići ću direktno na fakultet ili visoku školu
U svojoj srednjoj školi od profesora
Želim da primam najave preko mejling liste

Ko uči, Bolonja mu nije problem

Posle četiri godine primene i usaglašavanja sa Bolonjskom deklaracijom, rezultati na fakultetima širom Srbije su polovični. Na jednu stranu izdvojile su se visokoškolske ustanove koje su u znatnoj meri uspele da reformišu svoje nastavne planove i programe, a u drugu one kojima to ne polazi za rukom. Osnovni cilj je da se skrati vreme studija tako što bi se studenti više angažovali kroz rad u manjim grupama i češćim proverama znanja.

Ako se uspešnost sprovođenja popularno nazvane Bolonje na fakultetima u Srbiji meri prolaznošću studenta, onda bi se većina složila da je ovaj pokušaj propao. Međutim, na fakultetima kažu da je cilj reforme ne da se olakšaju studije, već da se one brže završe, ali da se sve to ne odrazi na nivo znanja. Kada je 2005. godine usvojen Zakon o visokom obrazovanju, fakultetima je u domaći zadatak dat veliki posao. Najteži je bio da svoje nastavne planove i programe prilagode osnovnim principima Bolonjske deklaracije, a to je da se posle jednog semestra student mora oceniti.

Studenti se žale da su pojedini fakulteti samo sabili gradivo koje su ranije generacije slušale celu godinu i da je jako mali broj onih koji su zaista napravili selekciju. Zbog toga je, kažu, podjednako teško sada očistiti godinu, baš kao i ranije. Takođe, zbog nedostatka prostornih mogućnosti mnogi fakulteti ne mogu da ispune uslov rada u manjim grupama, a ima i onih koji se pravdaju lošom selekcijom studenata.

Ipak, u Ministarstvu prosvete najavljuju mogućnost da formiraju komisiju koja će ispitati šta su fakulteti uradili i zbog čega je prolaznost studenata mala.

- Posle prošlogodišnjih protesta studenata, usvojene su izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju. Tada su se svi složili da se radi postepeno i da se polako povećava granica uslova za upis naredne godine. Prošle godine je trebalo ostvariti 42 boda, ove 48, naredne 54, da bi školske 2010/2011. godine prešli na 60 ESPB bodova. S druge strane, fakulteti su preuzeli obavezu da učine sve i svoje nastavne planove i programe prilagode novom načinu studiranja. Mi ćemo insistirati na formiranju komisije koja će proveriti da li su sve visokoškolske ustanove odradile svoj deo posla - kažu u Ministarstvu prosvete, ali i dodaju da i studenti snose deo krivice jer se ne bore za svoja prava.

Ipak, četvorogodišnje iskustvo pokazalo je da oni studenti koji su bili dobri ranije u novom sistemu pokazuju još bolje rezultate, dok oni koji su bili nešto ispod proseka sada pokazuju još slabije rezultate. Drugim rečima, kampanjski rad u bolonjskom sistemu ne daje rezultate.

- Mi spadamo u grupu fakulteta koji su uspeli da u znatnoj meri implementiraju Bolonjsku deklaraciju, ali još nismo zadovoljni. Mi ne treba da olakšamo studije, već da skratimo vreme koje je potrebno da se one završe. To znači da student mora više da se angažuje, baš kao i profesor. Imali smo problem da dvosemestralne ispite svedemo na jednosemestralne, što je jedan od principa. Taj posao smo iskoristili i da modernizujemo gradivo. Smanjili smo broj studenta u grupama, povećali broj kolokvijuma, testova i domaćih zadataka. Sve to tera studente da uče u kontinuitetu. U ranijem sistemu naš fakultet je trajao pet godina, a u proseku se završavao za osam godina. Sada osnovne studije traju četiri godine i završavaju se za pet godina - priča za „Blic" Miodrag Popović, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i dodaje da se na prvoj godini pravi selekcija jer je tu prolaznost oko 50 odsto, dok na višim godinama ona prelazi 70 odsto.

Jedna od zabluda studenata je, kažu profesori, to što oni misle da je fakultetima u interesu što manja prolaznost, kako bi imali što više samofinansirajućih studenata.

- Naše finanisranje od strane države zavisi od broja budžetskih studenata. I zato je nama stalo da ih ima što više, ali veliki je problem u potpunosti sprovesti neke od principa Bolonje. Svaka sledeća generacija dolazi sa manje znanja i jako im je teško da se izbore sa opštim predmetima, a nedostaju nam i profesori kako bi nastava bila kvalitetnija - ističe Velimir Stajić, dekan Fakulteta veterinarske medicine.

Najvažnije promene koje je donela Bolonja

- ukupno opterećenje studenta sastoji se od pohađanja predavanja i vežbi, konsultacija, priprema za nastavu, seminarskih radova, projekata, diplomskog - master rada i dr.

- uvedena je konvencija da 60 bodova predstavlja kvantitativnu meru opterećenja prosečnog studenta u jednoj akademskoj godini, odnosno 30 bodova u jednom semestru

- jedan bod odgovara 25-30 sati rada studenta

- student u proseku radi 40 sati nedeljno

- bodovi se dodeljuju svakoj nastavnoj komponenti studijskog programa (predmet, modul, studijski program, diplomski rad, disertacija itd.)

- studentu se bodovi za pojedini ispit dodeljuju tek nakon što je taj ispit položio

- bodovi nisu ocene, niti ih zamenjuju.

 

(Preuzeto sa sajta Blic - 29. 10. 2009.)

Ocena: 0,0


Pogledajte druge vesti na temu: studenti,primena,problem,fakultet,nastava,plan,program



Srodne vesti

Postavljeno: 29.10.2009
Broj pregleda: 3171
TwitterYoutubeFacebook
Infostud dobitnik priznanja Najbolje iz Srbije