Anketa

Mogu li roditelji da vam pomognu u odluci o izboru studija?

Znači mi njihovo mišljenje, ali na kraju se ipak ja pitam
Odluku ću doneti samostalno bez konsultacije sa njima
Njihovo mišljenje će možda biti presudno u odluci
Više se oslanjam na savet prijatelja
Želim da primam najave preko mejling liste

Kako će država kreditirati studente?

(Preuzeto sa sajta S media - 03. 04. 2012. )

Kako će država kreditirati studente?Nova Strategija obrazovanja uvodi status sufinansirajućih studenata, procentualno od jedan do 99 odsto. Novina su i studentski krediti preko Nacionalne razvojne banke, koja će tek biti formirana, ali i preko komercijalnih banaka sa kamatom od oko šest odsto.

Nova Strategija razvoja obrazovanja do 2020. godine predviđa brojne promene u konceptu prosvetnog sistema u Srbiji. Pažnju javnosti posebno je privukao segment koji se odnosi na finansiranje studenata. Veoma osetljivo pitanje u zemlji u kojoj san maturanata da postanu lekari, ekonomisti ili inženjeri, za roditelje može predstavljati noćnu moru. Izdržavanje studenta u našoj zemlji predstavlja veliki balast, ako u obzir uzmemo prosečnu platu od oko 38.000 dinara, a sa druge strane postavimo školarine koje dostižu i nekoliko stotina hiljada dinara.

Međutim, stručni tim koji donosi smernice za razvoj srpskog obrazovanja predvideo je veća izdvajanja za obrazovanje koje bi trebalo da dostigne šest odsto bruto domaćeg proizvoda, umesto dosadašnjeg koje je skoro upola manje.

Nova praksa – sufinansirajući studenti

Na Dan studenata 4. aprila, budući akademci zahtevaju besplatno školovanje i korenite reforme u sektoru obrazovanja. Nova strategija zaista uvodi izmene, ali u formi statusa sufinansirajućih studenata, procentualno, prema rangiranju na osnovu uspeha, ali i materijalnog statusa.

- Mi ćemo imati studente koji će u linearnoj skali prema rezultatu i socijalnom statusu plaćati od jednog procenta školarine do eventualnih 99 odsto – kaže za S media portal profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu i član Nacionalnog prosvetnog saveta dr Miloš Nedeljković. - Ideja je da državni deo para oseti veći broj ljudi. Trenutno je situacija takva da određeni broj studenata dobije kompletno budžetsko finansiranje, a druga grupa samofinansirajućih ne dobije ništa. To je veliki jaz, mi smo u Strategiji pokušali da to ublažimo tako što smo na veći broj studenata 'razlili' pare.

Prema rečima pisca Strategije, veći broj budućih akademaca imao bi priliku da koristi državne pare u manjim iznosima, a ti iznosi zavise od mesta na rang listi, ali i od materijalnog statusa:

- Socijalni status bi bio relevantan samo pri upisu fakulteta, zato što brucoši ipak dolaze iz različitih sredina. Neke studije su pokazale da učenici koji dolaze iz siromašnijeg okruženja manje i znaju. Kako bismo tu nepravdu ispravili, uključili smo i taj socijalni faktor. Već na sledećoj godini studija, kad svi imaju jednaku priliku, ne bismo više uvažavali socijalni status studenta, već samo rezultat postignut na prvoj godini fakulteta – objašnjava Nedeljeković za naš portal.

„Velikodušna" pomoć države

Uvođenje ove Strategije, ukoliko ona bude usvojena, planirano je do 2020. godine pa se očekuje da njena primena bude postepena. Predlagači strategije očekuju da se u skoroj budućnosti ustanovi i Nacionalna razvojna banka, preko koje bi država kreditirala studente bez kamate. Studenti bi kredit, koji su koristili kao finansijku injekciju na studijama, vraćali po diplomiranju, bez kamate.

Međutim, studentski krediti biće isplaćivani i preko komercijalnih banaka, ali sa kamatom od oko šest odsto. Većina roditelja neće imati izbora, moraće da koristi ovu „uslugu". Iako preko potrebna većini prosečnih sprskih porodica, ova pomoć i nije naročito velikodušna, ako se uzme u obzir da je školovanje na prestižnom Stendfordu u SAD, preko subvencionih kredita sa kamatom od svega 3,8 odsto.

Ipak, i ova razlika nije znatna u odnosu na 15 do 20 odsto, koliko iznosi kamata na kredite za školovanje u pojedinim bankama u Srbiji.

- Nova Strategija predlaže da se studiranje plaća iz kredita koji će imati poček, tako da studenti tokom studiranja ne bi plaćali ništa – otkriva Nedeljeković. - Nacionalna razvojna banka je dobra zato što bi svršeni studenti vraćali novac direktno u sistem, koji bi buduće generacije koristile. Oblast prosvete je samo jedan od korisnika Razvojne banke. Ako kredit ide preko komercijalnih banaka, onda bi država morala da stvara nova sredstva. Mislim da ovaj sistem neće ni startovati dok se ne formira Razvojna banka.

Pomoć studentima na privatnim-neprofitnim fakultetima

Strategija obrazovanja unosi još jednu novinu u formi finansijske pomoći studentima privatnih fakluteta, ali jedino u slučaju da su oni neprofitni. Prema rečima profesora Nedeljkovića , ovo uslovljavanje je međufaza ka jednakom tretiranju privatnih i državnih studija.

- Imamo velike primedbe privatnika baš zato što je uneta ta reč 'neprofitni'. Smatramo da izjednačavanje državnih i privatnih fakulteta mora imati tu međufazu. Na Zapadu postoje sve tri kategorije, i državni i privatni profitni i neprofitni. Sigurno da su neprofitni posvećeni više obrazovanju, nego samom profitu. Prelazno rešenje je da za sada to budu samo neprofitni. Na Univerzitetima koji sad postoje je odluka da li žele, kao i do sada, da imaju jedino samofinansiranje ili žele da uvedu i kategoriju koju bi pomagala i država. Jedan korak je načinjen od države da privatnicima da mogućnost da svoju namenu promene ka tom međustadijumu – objašnjava Nedeljković.

Kovač: Privatni fakulteti imaju mali profit

Sasvim suprotno stanovište zauzima prof. dr Oskar Kovač koji predaje na Megatrend Univezitetu.

- Zakon ne deli fakultete na profitabilne i neprofitabilne – tvdi prof. Kovač za S media portal. - U Zakonu o obrazovanju stoji da su svi fakulteti i svi univerziteti jednaki, a meni je žao što Strategija to pokušava da naruši. Svi akreditovani fakluteti i Univerzitzeti su jednaki. Znamo da i državni fakulteti i te kako naplaćuju školarine samofinansirajućim studentima,a i onima koji nisu na budžetu naplaćuju svaku uslugu. U Ustavu stoji da će država platiti školarinu onima koji su nadareni ili su slabijeg materijalnog stanja.

Naš sagovornik podseća da je na državnom budžetu danas 57 odsto studenata i komentariše:

- Ne možete reći da je toliki broj studenata nadaren ili siromašan!

Na pitanje da li će najveći privatni faklutet u Srbiji napraviti korak ka neprofitabilnom sektoru, Kovač odgovara:

- Ne postoje takve ustanove kod nas. Harvard je takva institucija, na svom računu 40 milijardi dolara, a računaju se kao neprofitne ustanova, zato što imaju ogromne školarine, a prikupljeni novac ulažu u istraživanja i modernizaciju. Oni su zovu neprofitni, jer osnivači ne dele dobit. Današnji privatni univerziteti u Srbiji imaju veoma malu dobit, a opet i tu mora da se uloži u modernizaciju i usavršavanje.

Prema Kovačevim rečima, đaci imaju pravo da budu upisani na bilo koji fakultet i da im država pomogne.
- Zakon ne poznaje razliku između državnih i privatnih fakulteta – zaključuje Kovač.

Autor: Jelena Brkić

Šta vi mislite o ovome?

Ocena: 4,0


Pogledajte druge vesti na temu: studiranje,obrazovanje,strategija na polju obrazovanja,studentski kredit,edukacija,razvoj

Postavljeno: 04.04.2012
Broj pregleda: 1074
TwitterYoutubeFacebook
Infostud dobitnik priznanja Najbolje iz Srbije