Anketa

Na koji način ćete se informisati o studijama?

Putem interneta
Putem štampanih izdanja i vodiča u novinama
Od prijatelja, rođaka i poznanika
Otići ću direktno na fakultet ili visoku školu
U svojoj srednjoj školi od profesora
Želim da primam najave preko mejling liste

Đoković, Kleopatra i Hugo Prat na prijemnom

(Preuzeto sa sajta Danas - 14. 07. 2011. )

I srpski teniser Novak Đoković našao se ove godine na prijemnom ispitu na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Ne kao kandidat, već u okviru testa opšte informisanosti, koji je sastavni deo prijemnog ispita na ovoj visokoškolskoj ustanovi. U „trci“ za indeks Filozofskog fakulteta, kandidatima je, pored ostalog, postavljeno i jedno pitanje o tome koliko je Novak Đoković imao pobeda u nizu ove godine.

Test opšte informisanosti imao je 30 pitanja, a od pet ponuđenih odgovora na svako od pitanja, trebalo je zaokružiti samo jedan odgovor.

Od budućih brucoša Filozofskog fakulteta očekivalo se da znaju kojom državom je vladala Kleopatra, koji ruski reditelj je režirao filmove „Andrej Rubljov“, „Ogledalo“ i „Ivanovo detinjstvo“, zatim koji autor poreklom iz SFRJ je, osim Andrića, dobio Nobelovu nagradu i ko je bio Hugo Prat.

Među pitanjima na ovogodišnjem testu opšte informisanosti bilo je i gde se upotrebljava mistrija, zašto su leta toplija od zime, kada je donet važeći Ustav Srbije, kada se dogodilo poslednje potpuno pomračenje Meseca. Od kandidata se očekivalo i da znaju ko je bila Hera u grčkoj mitologiji, ko je bio poslednji vladar Kraljevine Srbije, kakve je boje crna kutija u avionu, ali i ko je ubacio trojku u poslednjem trenutku kada je Košarkaški klub Partizan 1992. osvojio Kup evropskih šampiona. Poene na testu su doneli i tačni odgovori na pitanja u čemu je razlika između opšte i specijalne teorije relativiteta, pod kojim imenom su poznati olujni oblaci, kao i ko je prošlogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost.

- Test opšte informisanosti je izabran kao jedan od kriterijuma pri odabiru kandidata, jer se pretpostavlja da su za većinu studijskih grupa na Filozofskom fakultetu važna široka interesovanja i poznavanje relativno velikog broja oblasti, objašnjava za Danas Oliver Tošković, docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu i autor ovogodišnjeg testa opšte informisanosti.

- Kada se pomene test opšte informisanosti, ljudi obično pomisle da su to neka znanja opšte poznata svima, pa ga često nazivaju testom opšte kulture. Međutim, cilj testa opšte informisanosti je da se pitanjima „pokriju“ različite oblasti ljudske delatnosti, na takav način da osoba širih interesovanja, koja je uz to sposobnija da različite informacije zapamti i poveže, na testu osvoji više poena od osobe koja tu sposobnost poseduje u manjoj meri. Zbog toga postojanje knjiga iz kojih bi se spremao uništava samu ideju takvog testa, jer u tom slučaju merimo znanje, a ne opštu informisanost - ističe Tošković.

On napominje da je spremanje za test opšte informisanosti teško ili gotovo nemoguće.

- Test je zamišljen i konstruisan tako da se za njega kandidati spremaju praktično čitavog života. Cilj merenja ovog testa jeste širina interesovanja i sposobnost prikupljanja informacija, što je tendencija koja se neguje i razvija tokom života. Teško je spremiti se na taj način za nekoliko meseci. To bi bilo kao da očekujemo da ćemo za nekoliko meseci treniranja razviti kod sebe talenat za košarku - ističe Tošković.

Budućim studentima Filozofskog fakulteta, Tošković poručuje da nekoliko godina pre prijemnog ispita počnu da listaju enciklopedije, gledaju kvizove, prate aktuelna dešavanja i posećuju javne tribine i predavanja.

Glavna obeležja testa

Da bi test bio dobar, dodaje naš sagovornik Oliver Tošković, on bi trebalo da poseduje nekoliko važnih karakteristika. Kao prvo, test mora da napravi razliku između kandidata, pa ne sme biti ni previše lak, ali ni previše težak. Pri ponovnom zadavanju kandidati bi trebalo da imaju sličan broj poena, odnosno rešavanje testa ne bi trebalo da zavisi previše od trenutnog stanja kandidata. Tošković ukazuje i da bi test opšte informisanosti trebalo da daje neku novu informaciju o kandidatu, odnosno nešto što nije potpuno sadržano u ostala dva kriterijuma koja se vrednuju na prijemnom - školskom uspehu i znanju iz određene oblasti.

V. Andrić

Ocena: 0,0


Pogledajte druge vesti na temu: prijemni,pitanja,ispit,fakultet

Postavljeno: 14.07.2011
Broj pregleda: 1193
TwitterYoutubeFacebook
Infostud dobitnik priznanja Najbolje iz Srbije