Dele indekse bez plana

(Preuzeto sa sajta Večernje novosti - 11. 09. 2010. )

Srbija nema strategiju razvoja visokog obrazovanja, a upisne kvote se prepisuju iz godine u godinu, bez ikakave ozbiljne analize. I dok svaki ministar prosvete ističe da je izrada strategija osnovni zadatak, prioritet se završava samo na rečima, bez konkretnih poteza. A iz godine u godinu, u upisnim rokovima ista situacija - društveni i medicinski fakulteti prebukirani su, a tehnički i prirodni poluprazni.

Tako će i posle drugog upisnog roka amfiteatri ostati poluprazni na većini visokoškolskih ustanova iz ove grupacije. I dok je nekada bila privilegija studirati mašinstvo ili neki drugi tehnički fakultet, danas se mladi opredeljuju za studije menadžmenta, marketinga, bezbednosti, politikologije, geografije... Primera radi, na Elektronskom fakultetu u Nišu za 225 slobodnih mesta u drugom upisnom roku konkurisalo je samo 33 kandidata.

- Kvote za upis brucoša su s kraja osamdesetih godina, kada je tadašnja Jugoslavija imala razvijenu privredu i tržište i kada su mnogi studenti iz inostranstva dolazili kod nas da studiraju tehničke nauke i medicinu - kaže prof. dr Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu. - Te brojke se i sada prepisuju iz godine u godinu, bez ikakvih procena koliko je zemlji potrebno pravnika, ekonomista ili inženjera. Neophodno je proceniti koliko je kadrova u narednih pet ili deset godina potrebno. Brojka ne mora da bude fiksna, već bi se menjala u zavisnosti od potreba tržišta.

Kovačević ističe da u izradu nacionalne strategije obrazovanja treba da budu uključena sva nadležna ministarstva i privreda. Kada se odredi koji su kadrovi potrebni, stipendijama ili drugim povlasticama, trebalo bi stimulisati upis studenata na te fakultete, smatra naš sagovornik. Prema njegovom mišljenju, narednih godina biće posla za mašinske, građevinske i elektroinženjere na Koridoru 10, kao i u energetici. Srbija ima šansu i u poljoprivredi i ekologiji.

Sa 6,5 odsto visokoobrazovanih, Srbija spada u red zemalja sa niskim procentom stanovništva sa fakultetskom diplomom. U evropskim zemljama se taj procenat kreće između 20 i 30 procenta, a cilj je da što više stanovništva bude obuhvaćeno akademskim obrazovanjem. Na državnim fakultetima u Srbiji trenutno studira oko 160.000 akademaca, dok je na privatnim fakultetima još oko 20.000 studenata.

Poslednjih godina porastao je broj visokoškolskih ustanova. Dok je svetski standard da na milion stanovnika bude jedan univerzitet, u našoj prestonici postoji sedam - dva državna i pet privatnih. Gotovo svi su iz oblasti društvenih nauka, a najavljuje se i osnivanje novih.

- Godinama upisujemo po 1.500 brucoša - kažu na Pravnom fakultetu u Beogradu. - Iako smo više puta tražili od nadležnih da smanje upisnu kvotu za budžetske studente, nismo naišli na razumevanje. Pošto Vlada odlučuje o broju studenata koji će se školovati o trošku države, mi smo tu nemoćni.

Prema rečima prof. dr Marka Backovića, dekana Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ekonomija je godinama unazad hit među maturantima. Svake godine se traži indeks više. On ističe da je neophodno napraviti strategiju razvoja visokog obrazovanja što pre.

- Činjenica je da, zajedno sa pravima, upisujemo najviše studenta - objašnjava Backović. - Ipak, i pored velike upisne kvote naši studenti ne čekaju dugo na posao, a oko 90 odsto njih se zaposli u roku od godinu dana od diplomiranja. Oni najbolji su "rezervisani" još na četvrtoj godini studija. To je veliki uspeh za našu ustanovu, s obzirom na to da u Srbiji postoji oko osamdesetak privatnih fakulteta iz ove oblasti.

Vlasnici privatnih fakulteta ističu da je interesovanje za studiranje kod njih iz godine u godinu sve veće. Kako naglašava prof. dr Mića Jovanović, rektor Univerziteta Megatrend, ove godine bilo je oko 12 odsto više brucoša nego u prošloj godini.

On ističe da diplomci ove visokoškolske ustanove nemaju probleme sa zapošljavanjem, a da postoje i ugovori sa lokalnim samooupravama da primaju u radni odnos kadrove sa Megatrenda.

BROJ MESTA ZA septembarski upisni rok na fakultetima u Srbiji bilo je slobodno 4.766 mesta. Na beogradskim fakultetima "u ponudi" je bilo 987 indeksa, u Novom Sadu - 1.689, u Kragujevcu - 436, Nišu - 954, Prištini - 521 i Novom Pazaru - 120. Koliko je još mesta preostalo znaće se posle završetka drugog upisnog roka, odnosno posle 20. septembra.

5.000 EKONOMISTA ČEKA POSAO TRENUTNO se obrazuje oko 20.000 ekonomista, a više od 5.000 akademaca ove struke čeka posao. Na pravnim fakultetima je oko 16.000 studenata, a radnu knjižicu čeka više od 3.000 diplomiranih pravnika. Oko 7.500 studenta se obrazuje za buduće lekare, a blizu 2.000 doktora je na birou i čeka da prvi put uđe u ordinaciju. Prema podacima Službe za zapošljavanje sa fakultetskom diplomom posao čeka 41.386 ili 5,54 odsto od ukupnog broja nezaposlenih.

Branka BORISAVLJEVIĆ

Ocena: 0,0

Pogledajte druge vesti na temu: strategija,strategija na polju obrazovanja,nedostatak,srbija,rektor,Univerzitet u Beogradu

Srodne vesti

Postavljeno: 14.09.2010
Broj pregleda: 459

Ostavite komentar!