|
| 
-
-
Šta da upišem
-
Prijemni ispit
-
Pripreme za prijemni
-
Testovi sa prošlogodišnjih ispita
Onlajn testiranje za prijemni
-
Iskustva sa prošlogodišnjih ispita
-
Saveti za polaganje prijemnog
-
Upisne kvote, broj prijavljenih i školarine
-
Termini ispita i upisa
-
Rezultati prijemnog ispita
-
Statistika prethodnih upisa
-
Kalkulator za broj poena na prijemnom
-
Stipendije
Šta treba da znam
Studentski život
Inostranstvo
-
Saveti
Da li privatni fakulteti na Kosovu mogu da popune rupe u obrazovnoj ponudi?
(Preuzeto sa sajta SETimes.com - 19. 12. 2011. )
Kada je Liridona Hajdini odlučila da nastavi školovanje, odabrala je jedan od brojnih privatnih fakulteta koji rade na Kosovu. Ipak, ono što je dobila nije ispunilo njena očekivanja.
„Testiranje, predavanja i kvalitet nisu bili onoliko dobri koliko sam očekivala", kaže ona za SETimes.
Još gore, kaže da se njen izbor pokazao kao prepreka za prijem na Univerzitet u Prištini, gde su joj rekli da ne poseduje potrebne kvalifikacije za upis.
„Prijavila sam se, ali su me uvek odbijali", priseća se ona. „Rekli su mi da sam diplomirala na privatnom fakultetu i da zbog toga ne mogu kod njih da se upišem."
Dvadeset i tri privatne institucije na Kosovu nude bačelor ili master diplome iz različitih oblasti studiranja, pokazuju podaci Kosovske agencije za akreditaciju. Stručnjaci, međutim, i dalje sumnjaju u kvalitet tih diploma i institucija koje ih izdaju.
„Primetio sam da mnoge privatne institucije primaju studente bez mature i da se studenti primaju tokom cele godine, bez poštovanja bilo kakvih rokova", kaže stručnjak za obrazovanje Blerand Krasnići za SETimes.
Država nema strategiju za rešavanje potreba tržišta rada kroz visoko obrazovanje, dodaje on.
„Kosovo se nije bavilo pitanjem kako oblasti studiranja na privatnim i državnim fakultetima odražavaju potrebe tržišta rada. Kada se radi o privatnim institucijama, vidim neke generalne oblasti koje ne odražavaju istinski pomenute potrebe i to dovodi do manjka kvalifikovanih osoba u najpotrebnijim sektorima kao što su poljoprivreda ili energetika", kaže Krasnići.
Avni Mazreku je osnivač i direktor ISPE koledža, privatnog fakulteta koji nudi diplomu iz evropskih i bezbednosnih studija. On strahuje da neke institucije koriste ime „univerzitet" bez obzira da li takvu odrednicu zaslužuju ili ne.
„Nijedna od privatnih visokoškolskih ustanova na Kosovu nema titulu univerziteta i taj pojam koriste iz marketinških razloga. To nije dobro, te institucije bi trebalo da rade na kvalitetu, a ne na broju studenata", kaže Mazreku za SETimes.
On kaže da je njegov fakultet uradio sve kako bi postigao visoki akademski nivo i stvorio oblasti studiranja u skladu sa potrebama domaćeg tržišta rada.
„ISPE koledž je proizvod Univerziteta u Bremenu, u Nemačkoj. Naši programi kreirani su i uspostavljeni u skladu sa potrebama tržišta rada, kako bi se obezbedio pristup i kvalitet za posao koji Kosovo mora da obavi na putu ka evropskim integracijama", kaže Mazreku.
Prema Krasnićijevim rečima, nedostatak saradnje javnih i privatnih institucija stvorilo je prepreke za veliki broj studenata, što je, kako on kaže, kršenje ljudskih prava.
„Do ove godine, mnoge generacije nisu mogle da magistriraju ili doktoriraju u javnim ustanovama samo zbog toga što su studirale na privatnim fakultetima, čak i na onim koji imaju licencu", kaže on.
Kosovo ima samo dva državna univerziteta, iako je vlada obećala da će narednih godina otvoriti više takvih ustanova.
Sociolog Arberi Gaši kaže da je stav društva prema privatnim univerzitetima, bio on pogrešan ili ispravan, u principu razumljiv.
„Kosovo je postkomunističko društvo, gde je sve što je imalo veze sa obrazovanjem bilo državno, a ne privatno, i to utiče na formiranje javnog mnjenja o jednom društvenom fenomenu. Mnogi ljudi vide privatne univerzitete kao biznis, a ne kao institucije koje stvaraju kvalifikovane ljude", kaže Gaši za SETimes.
Pogledajte druge vesti na temu:
školovanje,predavanja,fakultet,privatni,studenti
Srodne vesti
Broj pregleda: 157
