Prijemni.infostud.com
  • Ukidanje prijemnog na fakultetima: Oni su prva generacija koja će polagati veliku maturu


(Preuzeto sa sajta Blic - 10.04.2017. )

Sadašnji osmaci, prva su generacija učenika koja će školske 2020/21. godine polagati veliku maturu iz tri, četiri ili pet predmeta, ukoliko se usvoji Koncept završnih ispita u srednjem obrazovanju, koji je sada na javnoj raspravi.

Polaganje prijemnog ispita

Prema Nacrtu novog modela državnih maturskih ispita, učenici će polagati minimalno tri ispita u okviru opšte, stručne i umetničke mature, dok će konačan broj ispita zavisiti od zahteva visokoškolske ustanove koju namerava da upiše.

 – Ovaj dokument je sada u fazi javne rasprave, koji svi mogu da pogledaju iz svoje, ali što je najbitnije, i iz učeničke perspektive. Ukoliko se u toku ove školske godine usvoje i konkurs i program, on bi najranije mogao da se primeni za generaciju sadašnjih osmaka. Oni koji na jesen krenu u trogodišnje škole, polagali bi 2020/21., dok bi oni koji upišu četvorogodišnje to učinili 2021/22. – objašnjava koordinatorka radne grupe koja je sastavljala ovaj dokument Dragica Pavlović Babić.

 

Kako bi to izgledalo za gimnazijalce

Opšta matura koju polažu učenici nakon završenog četvrtog razreda gimnazije sastoji se od obaveznog i izbornog dela. Tako će učenici polagati srpski, onima koji imaju matematku duže od dve godine drugi predmet biće matematika, dok će kao treći birati predmet sa Liste opšteobrazovnih predmeta: fizika, hemija, biologija, istorija, geografija, strani jezik i srpski kao nematernji jezik. Oni koji matematiku nemaju u poslednje dve godine, sa Liste će birati i drugi predmet.

Izborni deo opšte mature podrazumeva da učenici polažu i dodatne ispite, ukoliko žele da prošire svoje mogućnosti pri upisu, a mogu polagati bilo koji predmet sa Liste obaveznih predmeta i liste stranih jezika, koji nisu polagali u okviru obaveznog dela.

 

Nivoi znanja i veština

Kako se navodi u Nacrtu, ispiti bi se pravili na dva nivoa, od kojih „B“ nivo podrazumeva osnovni i srednji standard, a „A“ napredni standard. Svi polažu „B“ kao prvi test, a oni koji unapred prijave mogu da polažu i „B“, na osnovu čega dobijaju sertifikat o ostvarenom standardu i broju poena.

 

Stručna i umetnička matura

Nakon završetka četvorogodišnje srednje stručne škole, kao obavezni se polažu srpski i matematika, za one koji imaju matematiku u poslednje dve godine, odnosno predmet sa Liste za one koji je nemaju. Kao treći predmet, polaže se stručni ispit, koji podrazumeva i teorijsko znanje i maturski praktičan rad.

Umesto stručnog dela, oni koji polažu umetničku maturu imaju i umetnički ispit, iz stručnog i teorijskog dela. Oni koji žele, mogu da polažu i dodatne ispite sa Liste, ali nisu u obavezi da to čine.

Završni ispit u trogodišnjem srednjem stručnom obrazovanju sastoji se iz pisane teorijske pripreme za izradu praktičnog dela i praktičnog ispita.

 

Kako bi to u praksi izgledalo?

Visokoškolske ustanove bile bi dužne da bar dve godine unapred odrede ispite koji će se uzimati u obzir pri selekciji kandidata, broj poena koje će nositi, da li zahtevaju određeni nivo uspeha, kao i da definišu polaganje ispita posebnih sklonosti i sposobnosti.

– Od usvajanja do prvog testiranja imamo ozbiljan period kada bi organizovali probne testove, da se učenici upoznaju sa time kako bi to išlo – priča Pavlović Babić.

Kako se navodi u Nacrtu, ovaj predlog radne grupe finalizuje se posle javne rasprave, a koncept usvaja Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, nakog čega se razvija Program završnog ispita u opštem srednjem i umetničkom obrazovanju.

 

Potreba za standardizacijom maturskih ispita

Kao razlozi koji opravdavaju uvođenje sistema državnih matura navodi se to što postojeća praksa školskih maturskih ispita nije standardizovana, dovodi učenike u višestruko nepovoljnu situaciju – oni moraju da donesu odluku o tome šta će upisati i pre nego što znaju da li će imati dovoljno poena, a onima koji planiraju da polažu prijemni na više fakulteta, uvećavaju se obaveze, uloženo vreme i troškovi. Takođe, učenici koji žive daleko od univerzitetskih centara sada su u nepovoljnom položaju, jer moraju da putuju i imaju dodatne troškove, a samim tim manje im je dostupna pripremna nastava.


Izdvojene ustanove: