Prijemni.infostud.com
  • Evropa savetuje da Srbija ukine prijemne ispite, a ovo bi bile prednosti i mane te odluke


(Preuzeto sa sajta Blic - 10.07.2017. )

Ukidanje prijemnih ispita na fakultetima bi smanjilo troškove budućih brucoša koji moraju da putuju u druge gradove kako bi ih polagali, ali bi vrlo lako moglo da dovede i do toga da se na fakultete ne upisuju najbolji đaci, već oni koje je lokalna sredina “pogurala”.

Prijemni ispit

Foto: ThoughtCo

Na ovaj način bi se, zapravo, ukinuo korektivni faktor vrednovanja uspeha iz srednje škole, upitna bi bila i nepristrasnost organizovanja prijemnih ispta, a fakulteti doveli u problem jer je njihov interes da upišu najbolje studente.

Ovo su samo neki od stavova zaposlenih u obrazovanju, povodom preporuke Saveta Evrope da se ukine polaganje prijemnih ispita na fakultetima u Srbiji.

 

Nikakva novina

Ova preporuka, po viđenju penzionisane profesorke Elektrotehničkog fakulteta (ETF) Srbijanke Turalić, ne donosi ništa novo jer je uvođenje takozvane velike mature, koja bi ukinula polaganje prijemnih ispita, predviđeno i Strategijom obrazovanja i zakonom.

- Besmisleno je terati studente da plaćaju prijemne ispite i da ih uopšte polažu nekoliko dana za redom, kako bi bili sigurni da će “upasti” bar na neki fakultet. Primera radi, matematika se polaže na više srodnih fakulteta, različitim danima, a mnogi studenti samo zbog toga dolaze u Beograd i plaćaju polaganje na svakom od njih - smatra Turajlić.

Kako kaže, nije reč ni o kakvoj inovativnosti Saveta Evrope. Ističe da je pre 30 godina na našim prostorima na ovaj način bio organizovan prijemni ispit za 13 fakulteta, i da su se narednih 10 godina studenti tako upisivali.

- Logično je da se prijemni ispit sprovodi na nivou cele zemlje. Nacionalna matura nije zamena za prijemni ispit, već se on podiže na nivo cele države - kaže ona.

 

Interes fakulteta da upiše najbolje

Sa druge strane, dekan Ekonomskog fakulteta Prof. dr Branislav Boričić smatra da naše društvo nije spremno za takvu promenu. On podseća na ranija iskustva sa organizacijom polaganja male mature, koja su pokazala da ona godinama unazad skoro da nije prošla bez nekog skandala, i ističe da sličnih situacija nije bilo na prijemnim ispitima koje organizuju fakulteti.

- Slično bi se dešavalo i sa opštom maturom. Interes srednjih škola i lokalnih zajednica, koje bi bile glavni organizatori ispita, bio bi da kandidati pokažu što bolji uspeh, nasuprot interesu fakulteta da upišu najbolje kandidate. Zato je i upitno da li bi ti ispiti mogli da budu organizovani nepristrasno - kaže on.

 

Prijemni ispit - korektivni faktor

Sadašnji prijemni ispiti, priča Boričić, predstavljaju korektivni faktor neadekvatno vrednovanog uspeha u srednjoj školi, o čemu svedoče i rang-liste za upise na fakultete.

- Takođe, tvrdnje o nekakvom sukobu interesa vezano za organizovanje pripremne nastave za polaganje prijemnih ispita su potpuno bez osnova. Kako god da se kandidati rangiraju, bilo prema opštoj maturi ili prema prijemnom ispitu, određeni broj njih će potražiti pomoć u nekom vidu pripremne nastave, i to neće biti izbegnuto - smatra dekan Boričić.

 

Najbolji model - kombinacija mature i prijemnog

Deo preporuka Saveta Evrope, kaže dekan beogradskog Pravnog fakulteta Sima Avramović, nisu obavezujuće. Kada je reč o prijemnim ispitima oni, prema njegovom viđenju, imaju smisla naročito za one fakulteta kod kojih se očekuje poseban talenat i sklonost kandidata. Oni, smatra Avramović, donekle koriguje i različite kriterijume u pojedinim sredinama.

- Nacionalna matura ima smisla i zastupljena je u mnogim zemljama u okruženju, ali je i ona pokazala dosta nedostataka. Lično verujem da bi najbolji model bio neka vrsta kombinacije nacionalne mature i prijemnih ispita, pogotovo na određenim fakultetima - kaže on.

 

Velika matura prvi put 2021. godine

Pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje Vesna Mandić kaže da će se velika matura prvi put polagati 2021. godine, kao i da će joj prethoditi pilotiranje u 2019. godini.

- Želimo da budemo sigurni da će sve proteći u najboljem redu, razrađujemo koncept koji daje osnovne principe velike mature i u tome imamo partnere i predstavnike relevantnih institucija iz oblasti srednjeg i visokog obrazovanja, a takođe i privrede - kaže ona.

 

Fakulteti sami propisuju rangiranje

Kako navodi, u nacrtu novog zakona o visokom obrazovanju predviđa se da fakulteti sami propisuju način rangiranja kandidata, odnosno vrednovanja uspeha iz škole, sa mature, dodatnih ispita provere znanja, sposobnosti i veština, a takođe se mogu uzimati u obzir i ostvareni rezultati na takmičenjima.

- Dodatne provere znanja se na nekim fakultetima mogu očekivati kada postoji veliki broj kandidata sa maksimalnim brojem bodova ostvarenih na osnovu uspeha u školi i na maturi, koje bi im pomogle da izvrše selekciju. Pored toga, na nekim fakultetima je provera sposobnosti i veština neophodna, posebno u oblasti umetnosti i sporta - ističe Mandić.


Izdvojene ustanove: