Šta je to profesionalna orijentacija i kako vam može pomoći?

Kada smo pri kraju osnovne ili srednje škole, tipična dilema koja se nameće jeste šta i kuda dalje?

Ovo pitanje je prirodno i logično pitanje s obzirom da se prekid školovanja posle osnovne škole nikako ne preporučuje. Prekid školovanja na nivou osnovne škole predstavlja veliki rizik za siromaštvo i nepovoljan položaj u životu, pre svega zbog nedostatka osnovnih kvalifikacija za bilo kakav posao, kao i nedostatka osnovnih veština i znanja potrebnih za snalaženje u životu.

Nakon osnovne ili srednje škole bira se budući profesionalni put - smer daljeg školovanja, odnosno, zanimanje kojim ćemo se baviti. Zanimanja ima puno i njihov broj se kontinuirano povećava. Svakodnevno nastaju nova zanimanja koja ranije nisu postojala ili bar nisu postojala u obliku i formi koja je bila ranije.

Kako da se snađeš u tom mnoštvu zanimanja i kako da odabereši ono koje je najbolje za tebe?

Brojni pogrešni izbori zanimanja, razočaranja, nezadovoljstva, lutanja i česte promene posla dovoljno govore o značaju pitanja kuda dalje posle škole. Sa druge strane, učenici osnovne škole, a često i učenici srednje škole nisu dovoljno zreli da bi sami donosili odluke o izboru budućeg zanimanja. U uzrastu od 15 ili 17 godina mlada osoba nema adekvatnu sliku o sebi, svojim mogućnostima i sposobnostima, a ne poznaje ni situaciju na tržištu rada, vrste poslova i brojnost obrazovnih profila koji se nude. Pomoć psihologa koji se bavi profesionalnom orijentacijom i pruža pomoć u navedenim dilemama vrlo se preporučuje.

Šta je profesionalna orijentacija?

Profesionalna orijentacija je niz aktivnosti koje psiholog preduzima da bi stekao uvid u sposobnosti učenika/ce, osobine ličnosti, interesovanja i sklonosti, te da bi nakon tih informacija mogao dati preporuku i savet vezan za dalje profesionalno usmeravanje. Ove informacije psiholog prikuplja putem intervjua sa učenikom/com, kao i primenom različitih testova.

Zašto je potrebno ispitati sposobnosti putem testova?

Svako zanimanje ili obrazovni profil zahteva posedovanje određenih sposobnosti. Biti po zanimanju ekonomista ili upisati obrazovni profil ekonomskog tehničara ili diplomiranog ekonomiste zahteva izražene numeričke (brojčane) sposobnosti, sposobnosti upravljanja i organizovanja podataka i informacija, komunikacijske sposobnosti i sl.

Zanimanja poput tehničara pejzažne arhitekture ili arhitekte zahtevaju izražene sposobnosti prostorne orijentacije, percepcije, sposobnost vizuelnog i estetskog organizovanja i sl.

Da bi zanimanje bilo adekvatno za tebe, tvoje sposobnosti treba da se „poklope" sa sposobnostima koje zahteva to određeno zanimanje. Ukoliko to nije slučaj, zanimanje ili obrazovni profil biće izrazito stresno iskustvo koje će iz dana u dan podsticati nezadovoljstvo i stres.

Zašto je potrebno da ispitaš osobine ličnosti putem testova?

Svako zanimanje zahteva određene osobine ličnosti. Tako npr. medicinska zanimanja zahtevaju strpljenje, prijatnost i ljubaznost u ophođenju sa ljudima, saosećanje i sl.; poslovi trgovca ili komercijaliste zahtevaju uslužnost, ubedljivost, prijatnost u ophođenju sa ljudima. Ako smo po prirodi ćutljivi i mirniji, situacije u kojima treba ubeđivati ljude, pričati sa njima, pokazati inicijativu i sl. biće za nas vrlo stresne i teške. Ako smo po prirodi dinamični, pričljivi, puni energije ...sedenje u kancelariji punoj papira i prateći administrativni poslovi biće nam monotoni, dosadni i vrlo iscrpljujući.

Da bi zanimanje bilo adekvatno za tebe, tvoje osobine ličnosti trebale bi se „poklopiti" sa očekivanim načinom ponašanja koje zahteva to određeno zanimanje.

Zašto je potrebno ispitaš interesovanja putem testova?

Ljude interesuju različite stvari u životu. Za nekoga najatraktivniji posao podrazumeva sedenje u kancelariji, rad sa dokumentima i papirima. Za drugu osobu najatraktivniji posao podrazumeva rad na terenu, kontakte sa ljudima, ugovaranje poslova i brojne sastanke.

Sklonosti i interesovanja razlikuju se od čoveka do čoveka. Ukoliko zanimanje ne uključuje posao koji te interesuje, koji voliš i radiš sa entuzijazmom, osam časova radnog vremena predstavljaće ti prisilu i mučnu obavezu koju ćeš mehanički odrađivati, a tada ćeš najverovatnije imati i problema sa radnom efikasnošću, šefom i sl.

Da bi zanimanje bilo adekvatno za tebe, tvoja interesovanja i sklonosti ka određenoj vrsti poslova trebale bi se „poklopiti" sa očekivanom vrstom poslova i zadataka koje to određeno zanimanje podrazumeva.

Zašto je još važna profesionalna orijentacija i pomoć psihologa?

Zanimanja često biramo iz potpuno pogrešnih pobuda. Želiš da postaneš trgovac ili frizer na nagovor roditelja, zbog toga što ti je ta škola bila najlakša ili najbliža, zbog toga što su nju upisali i tvoji prijateljima iz razreda...ili, imaš predstavu da je jako interesantno biti advokat, a onda tokom školovanja shvatiš da te učenje zakona i propisa apsolutno ne zanima. Grešaka je jako mnogo, neke možemo ispraviti, neke ne.

Da bismo predupredili greške i smanjili rizike, potrebno je proveriti da li si na dobrom putu pri donošenju odluke o izboru zanimanja.

Koliko traje proces profesionalne orijentacije?

Proces profesionalne orijentacije obuhvata najčešće dva sastanka sa psihologom. Na prvom sastanku, koji najčešće traje sat vremena, putem razgovora i primenom testova sposobnosti, ličnosti i profesionalnih interesovanja, dobijaju se određene informacije koje daju sliku o tome šta je najadekvatnije zanimanje, obrazovni profil, odnosno, oblast kojom bi se osoba mogla i trebala baviti.

Na drugom sastanku sa psihologom, psiholog daje preporuku, odnosno, nekoliko adekvatnih profesionalnih alternativa i u usmenoj (po želji i pismenoj) formi ih saopštava. Ovaja sastanak traje oko 40 minuta.

Ukoliko se desi da su informacije dobijene testiranjem i razgovorom sa učenikom/com nedovoljne, jer ne daju jasnu predstavu o adekvatnom zanimanju, najčešće se organizuje još jedan sastanak sa psihologom.

Kako pronaći psihologa koji radi profesionalnu orijentaciju?

Profesionalnu orijentaciju, u određenoj meri, realizuju psiholozi i pedagozi u okviru škola. Takođe, postoje agencije i psihološki centri koji proces profesionalne orijentacije realizuju u gore opisanoj formi. Sastanak sa psihologom zakazuje se telefonom. Uobičajena cena profesionalne orijentacije ( u zavisnosti od toga da li se preporuka daje usmeno ili pismeno) iznosi dve do tri hiljade dinara.

Autor teksta: Jasmina Knežević

Psihološki centar ProAktiva