|
| 
-
-
Šta da upišem
-
Prijemni ispit
-
Pripreme za prijemni
-
Testovi sa prošlogodišnjih ispita
Onlajn testiranje za prijemni
-
Iskustva sa prošlogodišnjih ispita
-
Saveti za polaganje prijemnog
-
Upisne kvote, broj prijavljenih i školarine
-
Termini ispita i upisa
-
Rezultati prijemnog ispita
-
Statistika prethodnih upisa
-
Kalkulator za broj poena na prijemnom
-
Stipendije
Šta treba da znam
Studentski život
Inostranstvo
-
Saveti
Primeri i download
Srodni saveti
Štampaj
Ovu stranicu ste odštampali sa linka: http://prijemni.infostud.com/saveti/Kako-kontrolisati-emocije/145
Prijemni.Infostud.com
Kako kontrolisati emocije
Vrste emocija
Koliko puta vam se dogodilo da jednostavno ne znate šta ćete učiniti koliko ste ljuti, ili ste dobili kritiku od pretpostavljenog koja vas je dovela do suza...? Ljudi različito reaguju u različitim situacijama, što je ohrabrujuće jer na taj način učimo jedni od drugih. Takođe svako od nas (ne)vlada emocijama na isti način. Emocije su kompleksan skup koji nam oblikuje emocionalnu sferu života i njihova najjednostavnija podela bi bila na pozitivne i na negativne emocije.
Dve najčešće pozitivne emocije su radost i ljubav. Radost doprinosi našem organizmu dajući mu elan i pokretačku snagu, može da bude izazvana događajem koji se upravo desio ili sećanjem na neki događaj iz prošlosti. Radost je jaka emocija koja, obično, kratko traje. Ljubav ima duže trajanje i pod ljubavlju se smatraju emocije koje odražavaju pozitivno emotivno stanje u relaciji sa ljudima iz naše neposredne okoline (između partnera, roditelja i dece ili iskrenih prijatelja). Ovo je emocija koja nas "podiže " i daje snagu da činimo i ono što nam deluje nemoguće.
Osnovne negativne emocije su bes, bol, strah i uznemirenost. Bes se oslobađa kada je događaj frustrirajući, kada ne postižemo ono što od sebe zahtevamo. Bol izaziva gubitak nekoga ili nečega za šta smo duboko vezani. Strah i uznemirenost su dve emocije koje se često javljaju zajedno. Strah je prouzrokovan uznemirenošću i događa se kada zapazimo neke realne ili potencijalne opasnosti. To je prastara emocija koja je ljudsku rasu održala u životu, samim tim veoma je važan pokretač (ali samo kada je umeren i realan). Strahovi su uglavnom deo zajednice u kojoj živimo i oni oslikavaju deo kulture u kojoj smo vaspitavani. U nekim slučajevima, ove emocije mogu postati prave fobije.
Kontrola emocija
Emocije nastaju kao odgovor na spoljašnji ili unutrašnji (sećanje) stimulans. Svaka osoba može da manifestuje svoja osećanja na različite načine. Način na koji će osoba da pokazuje emocije je više ili manje kontrolisan i uči se. Dakle, zavisi pre svega od vaspitanja, kulture u kojoj pojedinac odrasta, društva u kom se kreće i samog karaktera koji je stekao. Za odraslog čoveka je karakteristično da može kontrolisati emocije, samo je razlika u kojoj meri to može da čini.
•
„Zaboravite na emocije! Ovo je situacija u kojoj je potrbno da zaboravite na svoje emocije, kao da ih u tom momentu uopšte nemate. Ohrabrite sebe na taj način što ćete reći sebi da kada se sve ovo završi, daćete sebi oduška i ako treba vrištaćete na sav glas. Ovo je dobar način da samo za momenat zaboravite svoje emocije, ali budite pažljivi kada odlučite da ih „otključate" jer može da se dogodi da doživite emocionalno preopterećenje (na primer, da pred svima, na sastanku, počnete da plačete ili histerišete) i tada vam je prethodni trud bio uzaludan. Ovo rešenje je funkcionalno ukoliko znate da će cela situacija kratko da traje.
• Steknite mentalnu kontrolu! Ovo je verovatno najbolji način kontrole kada ste u situaciji koja ne dozvoljava da se emocionalno izrazite (na primer, kada dođete u sukob sa šefom ili nekim ko vam je pretpostavljen) Emocije su sastavni deo našeg mentalnog sklopa i sa dovoljno mentalne kontrole možemo da odlučimo kako ćemo u tom momentu da se osećamo. Emocije se uče pa samim tim možemo da utičemo na njihovo manifestovanje. Na ovaj način, mi smanjujemo intenzitet dominantne emocije.
• Na pozitivan način započnite dan! Pokušajte da kažete sami sebi da će dan koji je pred vama da bude ispunjen optimizmom i dobrim raspoloženjem. Pokušajte da sa osmehom ustanete, i da sve situacije koje prete da vam pokvare raspoloženje ignorišete. Do rešenje svake situacije može se doći i sa pozitivnim stavom. Budite pozitivni prema ljudima koji vas okružuju. Na pauzi nemojte da kuvate kafu samo sebi, obradujte i svoje kolege (puno će im značiti a malo truda ćete uložiti)
• Razgovarajte o svojim emocijama! Najbolji način da rešite ono što vam smeta je da razgovarate o tome. Razgovor će pomoći da se problemi koje imate razbistre i time ćete pomoći svom mozgu da ih reši na, po vas, najbolji način.
• Oslobodite se pritiska! Ako po svojoj prirodi spadate u „emotivnije" ljude, nađite način kako da se oslobodite pritiska čineći nešto što vas opušta, to može da bude sportska aktivnost (na radnom mestu, savetujemo da koristite stepenice umesto lifta) ili momenat koji ćete provesti u miru i tišini.
