Putovanja.info
Putovanja.info

  Šta je kolokvijum, semestar i ostali pojmovi sa kojima ćete se susresti na početku studija
    Štampaj
   Ovu stranicu ste odštampali sa linka: http://prijemni.infostud.com/recnik-za-brucose.php
   Prijemni.Infostud.com

Naslovna

Rečnik za brucoše

Koliko puta ste slušali prijetelje kako pričaju o bačelor-u, kurikulumu i sličnim pojmovima, a niste znali šta oni tačno znače? U ovom odeljku smo taj problem rešili i tu možete pronaći definiciju reči sa kojima ćete se susresti kao student i koje će vam biti od velike važnosti kada uđete u svet studija.
a b c d e i k m n o p s u v z


Akreditacija


Proces provere da li neka institucija ili program zadovoljavaju unapred definisane opšte minimalne standarde kvaliteta. Provera se vrši od strane nekog „spoljašnjeg“ tela, nezavisne komisije ili agencije. U idealnom slučaju, dato telo je nezavisno i od državnih vlasti i od samih institucija visokog obrazovanja. Ovaj pojam se ponekad koristi u kontekstu verifikacije, ili priznavanja.

 


Bačelor


Kvalifikacija koja bi trebalo da se dobije na kraju prvog ciklusa studija, tj. osnovnih studija, koji, u smislu Bolonjskog procesa, iznosi 180 ili 240 ESPB bodova. Ovaj pojam ne prevodimo sa engleskog, prevashodno da bismo izbegli zabunu u odnosu na postojeći sistem studija, onako kako je definisan Zakonom o univerzitetu iz 2002. godine. Prevashodno se koristi sintagma „prvi ciklus studija“ ili „osnovne studije“.


Brucoš


Prema rečniku srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika (Beograd, 1959-2001), termin brucoš je prvobitno označavao dečaka u pubertetu, a sada se brucošem oslovljava, prvenstveno u žargonu, student prve godine.


Celoživotno učenje


Adekvatniji prevod bi možda bio „učenje tokom čitavog života“, kako bi se naglasila mogućnost a ne obaveza učenja. Međutim, pojam „doživotno učenje“ već je u širokoj upotrebi, te bi bilo prilično teško to sada promeniti.

 


Dodatak diplomi (Diploma Supplement)


Po završetku studija studenti, pored diplome, dobijaju i zvaničan dokument koji se zove Dodatak diplomi. U njemu su navedeni detalji studijskog programa, postignute ocene, broj ESPB za svaki predmet, a mogu biti navedena i imena profesora, kao i vannastavne aktivnosti studenta tokom studija: članstvo u studentskim organizacijama, sportske i kulturne aktivnosti, pohađanje kurseva i seminara i dr. Dodatak diplomi je veoma važan dokument i sa aspekta mobilnosti studenata, kao i prilikom budućeg zapošljavanja, jer pored zvanja navedenog u diplomi, daje i pregled sadržaja savladanog studijskog programa.



Pogledajte i preuzmite primer
dodatka diplome:

Diploma.pdf (147.5 Kb)
Dodatak diplomi 1.pdf (145.1 Kb)
Dodatak diplomi 2.pdf (137.4 Kb)
Dodatak diplomi 3.pdf (102.3 Kb)


Evropski opšti okvir kvalifikacija


U procesu nastanka, jedan od glavnih stubova Evropskog prostora visokog obrazovanja. Ne predstavlja okvir koji će sve zemlje morati da prihvate, već pomaže razumevanju i međusobnom upoređivanju nacionalnih kvalifikacija. Podrazumeva da je svaka kvalifikacija opisana uz pomoć ishodâ učenja, izraženih preko kompetencija, nivoa, profila, opterećenja i bodova.


Evropski sistem prenosa bodova (ESPB)


ili na engleskom European Credit Transfer System (ECTS) predstavlja jedinstveni sistem kvantitativnog vrednovanja uloženog rada studenta u sticanje zvanja, sposobnosti i veština (ishodi učenja) predviđenih kako studijskim programom, tako i svakim predmetom u okviru tog programa. Bodovi su vrsta zajedničke "valute" u Evropskom sistemu visokog obrazovanja, pri čemu se ona zasniva na radu studenta koji je verifikovan ispitom.


Ishod učenja


Ishod učenja jeste jasna definicija kompetencija, veština i/ili stavova koje bi učenik/student trebalo da stekne tokom određenog perioda učenja. Ishodi učenja se, dakle, ne odnose na sadržaj ili metode nastave, nego na ono što se očekuje da student stekne ili razvije tokom učenja, ali se na osnovu njih definišu sadržaj i metodi. Ishodi učenja se mogu definisati kako za ceo studijski program, tako i za pojedinačni predmet ili kurs, i, ukoliko je neophodno, čak i za manje celine od toga..

Ispit


Ispit se polaže usmeno i/ili pismeno, odnosno praktično, što je najčešće praksa na umetničkim i medicisnkim fakultetima. Ispitni rokovi su sledeći: januarski, aprilski, junski, septembarski i oktobarski.


Ispitna pitanja


Pitanja koja možete dobiti na ispitu. Neki profesori ih ne koriste nego na ispitu smisle kakvo pitanje da vam daju. Ako postoje, poželjno je učiti po njima.


Kartice, kvitice

Kartice sa ispisanim ispitnim pitanjima koje izvlačite na ispitu. Neki profesori ne koriste kartice nego vam sami biraju pitanja.

Kolokvijum

Hmm, nešto kao kontrolni :) Neka vrsta ispita pred pravi ispit. Ne postoji za sve predmete. Može da bude oslobađajući tj. da deo gradiva koji ste položili na kolokvijumu ne morate polagati na ispitu ali i ne mora biti tako. Upisuje se u indeks ali u posebne stranice i ne ulazi u prosek. Ta ocena može ali ne mora mnogo da utiče na ocenu koju ćete dobiti na ispitu. Kolokvijum može biti i uslov da se izađe na ispit.

Koncept

Po dobijanju pitanja na ispitu, ako je reč o usmenom polaganju, uglavnom dobijate vreme da napišete koncept koji ćete koristiti pri izlaganju.


Kurikulum

Podrazumeva celovit odgovor na pitanja „ko uči?“, „šta uči?“ i „kako uči?“. Predstavlja širi pojam od pojmova „nastavni plan i program“ i „studijski program“ (koji su posebno definisani).

Kurs

Podrazumeva logičku (nastavnu) celinu za koju postoji ocenjivanje znanja studenata. Pojmovi „kurs“ i „predmet“ u kontekstu visokog obrazovanja smatraju se sinonimima. Svaki kurs, tj. predmet ima sopstvene definisane ishode učenja, ciljeve, metode i kriterijume ocenjivanja.

Master

Kvalifikacija koja bi trebalo da se dobije na kraju drugog ciklusa studija, tj. na kraju poslediplomskih studija, koje, u smislu Bolonjskog procesa, „teže“ 60 ili 120 ESPB bodova. Ovaj pojam ne prevodimo sa engleskog jezika, prevashodno da bi se izbegla zabuna u odnosu na postojeći sistem studija, definisan Zakonom o univerzitetu iz 2002. godine, u okviru kojeg postoje magistarske studije koje imaju potpuno različitu suštinu i strukturu od onoga što se podrazumeva pod pojmom „master“.

Modul

Prva važna karakteristika modula je da svaki pojedinačni modul ima definisane ishode učenja, ciljeve, metode i sadržaj nastave i da se zasebno ocenjuje. Na ovome se posebno insistira u anglosaksonskoj literaturi. Slično predmetu ili kursu, moguće je organizovati kontinuirano ocenjivanje u okviru samog modula, ali je važno da za svaki modul postoji zasebna ocena.

Mobilnost

Mobilnost podrazumeva međuuniverzitetsku pokretljivost studenata, nastavnog osoblja i istraživača kako u zemlji, tako i u inostranstvu bez obzira na to da li se radi samo o jednom delu studija(semestar, akademska godina) ili o nastavku celokupnih studija. Mobilnost studenata je jedan od prioriteta Evropske unije u oblasti obrazovne politike i to se najbolje očitava kroz finansijska sredstva investirana u programe mobilnosti kao što su Erasmus, Erasmus Mundus i drugi.


Nastavni program


Često se koristi i izraz „nastavni plan i program“. Podrazumeva spisak predmeta, često uz kratak opis tema koje će biti obrađivane i fond (kontakt) časova po predmetu. U suštini, predstavlja opis jednog dela aktivnosti predavača.


Nostrifikacija


Proces „nostrifikacije“ diplome bitno se razlikuje od procesa „priznavanja“. „Nostrifikacija“ podrazumeva izjednačavanje strane kvalifikacije sa onom koja postoji u domaćem sistemu, te se odnosi samo na kvalifikacije u celini, a nikako na delove studija ili kompetencije. Takođe, nostrifikacija podrazumeva da se nosiocu strane kvalifikacije dodeli odgovarajuće zvanje koje postoji u domaćem sistemu.


Ocene

6-10 su prolazne ocene a sa 5-icom se pada. Ona se po pravilu ne upisuje u indeks.

Obavezni i izborni predmeti

U svakom studijskom programu određeni su obavezni programi, koje student mora savladati tokom studija. Pored toga, naročito na višim godinama studija, svaki studijski program predviđa i izborne predmete koje će student izabrati u zavisnosti od sopstvenih interesovanja.

Oktobar II

Rok za vijanje uslova. Nije predviđen statutima fakulteta ali ga često studenti izmole na kraju godine. Negde se ograničava na mogućnost polaganja samo jednog ispita u tom roku.


Opterećenje

Studentsko opterećenje obuhvata sve oblike rada studenata tokom njihovog obrazovanja, tj. ne odnosi se samo na vreme koje student provede u direktnom kontaktu sa profesorom ili asistentom već uključuje i svaki oblik samostalnog rada, npr. pisanje seminarskog rada, pripremu za kolokvijum ili ispit, pripremu predavanja, pa čak i izradu završnog rada. Izražava se u satima. Ovaj pojam je povezan sa uvođenjem ESPB-a. U tom kontekstu, dozvoljeno studentsko opterećenje je 40 sati nedeljno.

Overa semestra

Ovo radite na kraju svakog semestra i za to su vam često potrebni skupljeni potpisi profesora. Overa je uslov da upišete sledeći semestar.

Predrok

Ispitni rok pre zvaničnog roka. Drže ga neki profesori, uglavnom za one koji su bili vredniji - išli na vežbe, radili seminarske radove itd.

Prijava ispita

Svaki ispit mora da se prijavi po obrascu fakulteta. Negde svi plaćaju ove prijave a negde samo samofinansirajući studenti. Uglavnom postoji i rok, za one koji su zakasnili sa prijavom, da to naknadno urade ali se to leepo plaća. Bez prijave ne možete polagati ispit, barem zvanično. Može se desiti i da studentska služba zagubi Vašu prijavu pa da ne budete prozvani na ispitu. Tad morate odmah ići u st. službu da probate to rešiti.

Promena ispitivača

Moguća na nekim fakultetima ali se plaća.

Priznavanje (diploma, kvalifikacija, delova studija, kompetencija)

Podrazumeva vrednovanje i prihvatanje diplome, kvalifikacija i delova studija, s ciljem početka ili nastavka visokog obrazovanja ili zapošljavanja. Lisabonska konvencija o priznavanju kvalifikacija2, u kontekstu priznavanja stranih kvalifikacija, ovaj pojam definiše kao: „zvanična potvrda nadležne ustanove o vrednovanju obrazovne kvalifikacije stečene u inostranstvu radi pristupanja obrazovnim i/ili radnim aktivnostima“. Ovaj pojam se u prošlosti često prevodio kao „nostrifikacija“.

Puštanje papira za potpise

Ovo rade neki profesori i asistenti kako bi vodili evidenciju ko je prisutan. Neki čak i uporeduju nasumično vaš potpis sa vašim potpisom sa prethodnog predavanja. Ili vam ne puštaju papir za potpise nego vas prozivaju.


Semestar

Ovo dođe otprilike kao polugodište. Dakle, svaka školska godina ima 2 semestra.

Skripte

Postoje neautorizovane (prave ih studenti) i autorizovane (prave ih profesori). Prve su uglavnom skraćena verzija gradiva. Neke su dovoljne za spremanje ispita a neke ni izbiliza.

Skupljanje potpisa

Da biste overili semestar, uglavnom je potrebno da skupite potpise svih profesora i asistenata kojim oni potvrđuju da ste prisustvovali predavanjima i vežbama. Ako ih niste sve skupili, negde je moguće nadomestiti 1-2 potpisa tako što ćete to debelo platiti fakultetu.


Studijski program

Opis studijskog programa sadrži nastavni plan i program, definisane ishode učenja i ciljeve, sadržaje i metode nastave, potrebnu literaturu i definisane kriterijume i metode ocenjivanja.


Učenje po kombinacijama


Na nekim ispitima se izvlače kartice sa nekoliko pitanja na njima. To su tzv. kombinacije. Učenje po kombinacijama često znači da nećete da naučite sva pitanja nego samo neka pa je praktičnije da naučite pitanja koja idu zajedno u kombinaciji. Ali negde se svako pitanje izvlači posebno.

Upisivanje ocene


Ako vam ocena nije odmah upisana u indeks (ako ste polagali u predroku ili van roka a po dogovoru sa profesorom), postarajte se da se ocena na vreme nađe u profesorovom zapisniku i u vašem indeksu. Ako je nema ni na jednom od ta dva, knjigu u ruke pa ispočetka.


Uslov


Minimalni broj ispita koje morate položiti da biste upisali sledeću godinu. Ostale možete preneti. Često se npr. za upis treće godine traži neki broj položenih ispita iz druge i čista prva.

Uslovni ispit


Ispiti koji se moraju položiti da biste mogli upisati sledeću godinu. Ne postoje svugde.


Vežbe


Drže ih uglavnom asistenti. Trebalo bi da budu vežbe ispredavanog znanja, što negde i jesu, ali su negde samo teoretisanje i ponavljanje predavanja. Uglavnom su obavezna a posebno na prirodnim fakultetima.


Zajednička diploma (Joint degree)


Odnosi se na studijski program koji organizuju dve ili više visokoškolskih institucija, na kraju kojeg se dobija jedna, zajednička diploma, overena od strane svih institucija koje organizuju program.
Svi termini:

Anketa

Kako idu pripreme za prijemni?

Učim već neko vreme, sve ide po planu
Tek što sam počeo/la sa pripremama
Ne planiram da se posebno pripremam
Moraću da se prebacim u petu brzinu da sve stignem
Počeću mesec dana pred prijemni

Prati nas na Twitter-u
Želim da primam najave preko mejling liste
TwitterYoutubeFacebook
Infostud dobitnik priznanja Najbolje iz Srbije

Registruj se i učini izbor studija lakšim

  • prati dešavanja na fakultetima i visokim školama
  • učestvuj u diskusijama sa svojim budućim kolegama
  • saznaj odgovore na sva pitanja o upisu

  • Ako si već registrovan prijavi se ovde