Prirodno-matematički fakultet, Niš
Jasna Vasić, predsednik Studentskog parlamenta Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Nišu

Prirodno-matematički fakultet, Kragujevac
Branko Arsić, student prodekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu

Prirodno-matematički fakultet, Novi Sad
Milica Živković, student prodekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu

Da li je u poslednje vreme na Vašem fakultetu nastava modernizovana? Kakvi su uopšte uslovi studiranja na fakultetu?

Jasna Vasić, predsednik Studentskog parlamenta Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Nišu:

Što se tiče Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu, kod nas je tek od ove školske godine uveden program rada po Bolonji, pa kao i na svakom početku ima određenih problema. Naravno da se teži ka modernizaciji nastave, ali ta modernizacija teče jako sporo. Opšti uslovi studiranja na fakultetu nisu adekvatni. To se pre svega ogleda u nedostatku učionica , labaratorija- njihovoj (ne)opremljenosti, nedovoljnom broju knjiga u biblioteci za pojedine smerove i nedostatku informatičkih kabineta. Naravno, da li treba posebno naglašavati ono što je zajedničko za sve studente u zemlji, a to su visoke cene školarina.

Milica Živković, student prodekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu:

Na fakultetu jeste došlo je do modernizacije nastave. Osavremenjeni su studijski programi i usklađeni sa Zakonom o visokom obrazovanju, tako da je nastava od školske 2006/2007. godine definisana ESPB bodovima. Ovi studijski programi usaglašeni su sa standardima akreditacione komisije i 10. decembra 2007. godine predati za akreditaciju.

Branko Arsić, student prodekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu:

Modernizacija nastave na fakultetu započeta je pre dve godine i još traje. Većina učionica je opremljena projektorom i računarom, prostorije su okrečene. Opremljena je još jedna učionica najsavremenijim računarima za studente koji u okviru studijskih programa imaju informacione tehnologije. Za biologe i ekologe renovirane su stare laboratorije, nabavljeni novi uređaji i deficitarni preparati. U okviru fakulteta postoji akvarijum, kao i botanička bašta, čime se retko koji fakultet na ovim prostorima može pohvaliti. Svi holovi su prekrečeni, renovirani su toaleti na sva četiri Instituta, tako da napokon radimo u adekvatnim higijenskim uslovima. Modernizacija nastave je vidna na svim poljima, profesori imaju totalno drugačiji pristup predavanjima i problemu. Svoja predavanja drže u vidu prezentacija, što je za svaku pohvalu. Međutim, moramo još imati u vidu i činjenicu da su studenti navikli na staromodan način rada, odnosno tablu i kredu, tako da je mnogima prilično teško da sve to isprate i zabeleže, jer se lekcije mnogo brže prelaze, bez osvrta na detalje. Činjenica je da se sve ređe među budućim akademskim građanima čuje čuveno obećanje "Sutra počinjem da učim". Redovni studenti moraju da rade u toku cele godine, što je jedini način da prate nastavne aktivnosti i polože ispit. Kontinuirano učenje samo je jedna od suštinskih novina koje već sada zahtevaju korenito drugačiji pristup i studenata i profesora. Ako uzmemo u obzir novonastale uslove na našem fakultetu uslovi za studiranje su prilično dobri, međutim i dalje nam nedostaju studentske razmene, strani predavači i praktična primena teorijskog znanja na samom fakultetu.

 

Sa kojim se problemima na fakultetu studenti najčešće susreću tokom studiranja?

Branko Arsić, student prodekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu:

Najveći problem svih studenata je loša informisanost. Ne znam da li je u pitanju njihova nezainteresovanost za vannastavne aktivnosti ili pak neadekvatna obaveštenja, ali studenti zaista ne znaju koje mogućnosti još postoje izvan fakulteta, bilo da su to seminari, konferencije, volonterski radovi ili stručna usavršavanja u inostranstvu. Na taj način studenti bi stekli potrebno praktično iskustvo, upoznali nove ljude, videli šta znači odgovornost te vrste i ono što je možda najbitnije, pronašli sebe u nekom poslu shodno njihovim interesovanjima. Mnogima nije jasna Bolonjska deklaracija, šta je to što im ona pruža sem kolokvijuma i jednosemestralnih ispita. Kakva su njihova prava? Ako drugu godinu upišu sa 37 bodova, koliko bodova moraju da dobiju u narednoj godini da bi upisali treću? Da li te bodove sakupljaju od ispita iz druge ili prve godine? Na sva ova pitanja retko ko će vam dati prave odgovore iz redova studenata. Svi čekaju poslednji trenutak da dođu do korisnih informacija. U mnogim stvarima je kriva politika ministarstva prosvete koja iz dana u dan menja uredbe. Svima bi trebalo da bude jasno da je reforma dug proces koji se menja iz godine u godinu, a mi pokušavamo da to realizujemo za godinu dana, zbunjujući na taj način studente, profesore i celokupan obrazovani sistem.

Milica Živković, student prodekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu:

Generalno mislim da je najveći problem to što se studenti susreću sa drugačijim pristupom učenja nego što su navikli u prethodnom sistemu školovanja.

Jasna Vasić, predsednik Studentskog parlamenta Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Nišu:

Problemi sa kojima se studenti PMF-a najčešće susreću su nedostatak učionica, labaratorija, ali i čitaonice koja je, sigurna sam da kad ovo kažem govorim u ime svih studenata fakulteta, neophodna.

Da li su i u kojoj meri studenti uključeni u rad fakulteta?

Jasna Vasić, predsednik Studentskog parlamenta Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Nišu:

Studenti su preko svojih studentskih organizacija uključeni u rad fakulteta. Na fakultetu su aktivne dve studentske organizacije : Studentski parlament - kao organ fakulteta i Savez Studenata - kao nezavisna studentska organizacija. Studenti čine i 20 odsto Nastavno-naučnog veća. Takođe, imamo i Studenta prodekana koji je član Kolegijuma fakulteta i tri studenata kao članove Saveta fakulteta. Tako smo, preko ovih svojih predstavnika i pomenutih studentskih organizacija uključeni u rad fakulteta.

 

Branko Arsić, student prodekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu:

Na našem fakultetu su 15. januara ove godine sprovedeni izbori za studentski parlament na kojima su izabrani legitimni predstavnici svih smerova i svih studijskih godina, tako da Studentski parlament ukupno broji 32 člana. Odmah po konstituisanju Studentski parlament je započeo sprovođenje niz akcija u cilju boljih uslova studiranja i navikavanja na nove studijske programe i obaveze i obezbeđenja raznovrsnijeg i kvalitetnijeg, vannastavnog programa i bogatijeg kulturnog, sportskog i zabavnog života studenata. Sve ove akcije su uspešno isplanirane i sprovedene zahvaljujući timu koji čine studenti koordinatori različitih resora i rukovodstvo Studentskog parlamenta. Cilj je da se što više studenata aktivira i uključi u proces studentskog organizovanja, što bi doprinelo omasovljenju i širem značaju sprovedenih akcija. U okviru 6 resora studenti mogu da deluju i imaju pozitivan uticaj na društvo, iako nisu članovi parlamenta. Svaka sugestija ili predlog su dobrodošli, novim idejama pokušavamo da standard studenata podignemo na jedan viši nivo od postojećeg. Međutim, svi su zaokupljeni svojim obavezama tako da retko ko pokazuje interesovanje za ovakav vid rada.

 

Milica Živković, student prodekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu:

Studenti jesu uključeni u rad fakulteta preko Studentskog parlamenta, ali i preko svojih predstavnika u Nastavno-naučnom veću i Savetu fakulteta.

Šta mislite o dosadašnjoj reformi obrazovanja?

Milica Živković, student prodekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu:

Mislim da je reforma obrazovanja olakšala polaganje ispita i to kroz predispitne obaveze, ali takođe ona znatno sužava obime stečenog znanja.

Jasna Vasić, predsednik Studentskog parlamenta Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Nišu:

Smatram da reforma fakulteta teče jako sporo i nedovoljno dobro. Mislim da se suštinski nije mnogo toga promenilo.

Branko Arsić, student prodekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu:

Zlonamerni ovu generaciju nazvaju eksperimentom, dok je moj stav jako optimističan i pozitivan. Ovo je generacija koja je rasterećena velikog balasta kojim su godinama unazad bile opterećene generacije studenata. Načelo njihove odgovornosti za sopstveno obrazovanje je kao i uvek prisutno, ali možda više nego ikada postoji i odgovornost za ceo sistem obrazovanja. Zbog toga, mi sa pravom očekujemo od njih da se stalno izjašnjavaju o tome koliko su zadovoljni, koliko su naučili, šta ne valja i kako bi trebalo menjati sistem obrazovanja. Reforma koja je započeta nije trenutak u kome se možda osećamo veliki jer smo nesto učinili, već jedan mukotrpan i dug proces koji zahteva angažovanje svih njenih učesnika. Iskreno se nadam da će na ovaj način studentima biti omogućeno da putem razmena i stručnih praksi premoste veliki jaz između teorije i praktičnog iskustva. Vreme će pokazati da li su se moja očekivanja i ispunila. Kad je reč o gradivu, mislim da nije mnogo smanjeno, jer su ispiti podeljeni na dva ili tri manja. Zbog ovoga su mnogi skeptici.

Koji su to trenutno aktuelni projekti na fakultetu?

Milica Živković, student prodekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu:

Na fakultetu su aktuelni mnogi projekti. Sa zadovoljstvom mogu da kažem da su svi departmani uključeni u različite projekte u zemlji, ali i u inostranstvu. Sa velikim brojem univerziteta u Evropi i svetu imamo sklopljene ugovore o saradnji, unapređenju nastave i razmeni studenata na različitim projektima. Imamo saradnju sa univerzitetima u Mađerskoj, Slovačkoj, Finskoj, Španiji, Švajcarskoj, Italiji, Rusiji, Tajlandu, Poljskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji i drugim zemljama.

Jasna Vasić, predsednik Studentskog parlamenta Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Nišu:

Navešću samo neke projekte studenata i studentskih organizacija. Studenti sa Odseka za biologiju su nedavno reaktivirali svoje biološko društvo "Sava Petrović" i kroz saradnju sa sličnim društvima i organizovanjem raznih tribina pokušavaju da ožive jedan uspešan projekat. Studentske organizacije pokušavaju da naprave jedan projekat čija tema će biti organizovanje neke vrste studentskog servisa, koji će biti namenjen pre svega brucošima, ali i svim ostalim studentima. U planu su i drugi projekti.Što se tiče samog fakulteta mislim da je trenutno najveći projekat pokušaj uspešne primene Bolonje.

Branko Arsić, student prodekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu:

Organizovali smo niz stručnih prezentacija na kojima je prisustvovao veliki broj studenata, kao i veliki broj stručnih ekskurzija i izleta koji su doprineli kako usavršavanju, tako i upoznavanju i boljoj komunikaciji medju studentima. Predavanja traju obično kratko s obzirom na velike obaveze studenata. U prvih deset minuta predavač prezentuje firmu u kojoj radi. Tom prilikom studenti saznaju koje informacione tehnologije koristi firma, koje profile ljudi zapošljava, koje je minimalno znanje potrebno za dobijanje i uspešno obavljanje posla. Pomenuću samo neke firme otvorene za saradnju: Hermes SoftLab, Alef Brain, Elp Solution, Pexim. Organizovana je i radionica Nacionalne Službe za zapošljavanje, na kojoj su studenti saznali kako se piše kvalitetan CV, motivaciono pismo, pismo preporuke, kao i kako se ponašati na intrvjuu sa poslodavcem. Ostvarili smo izvanrednu saradnju sa svim univerzitetskim organizacijama koje se bave studentskim organizovanjem, kao i sa Studentskim parlamentima ostalih fakulteta i tako osmislili i sproveli niz zajedničkih projekata. Trenutno je aktuelan projekat “Danas se stidiš, sutra je već kasno” koji realizujemo u saradnji sa Studentskom Asocijacijom Medicinskog fakulteta i Studentskom Asocijacijom Univerziteta u Kragujevcu. Projekat je inspirisan činjenicom da je Srbija prva u Evropi po broju oboljenja od karcinoma grlića materice i pokušavamo da utičemo na svest devojaka, kako da dođu do potrebnih informacija.