Poljoprivredni fakultet, Beograd
Nemanja Rašević, student prodekan Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Nebojša Novaković, student prodekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu

Uslovi studiranja na Vašem fakultetu? Da li su zadovoljavajući?

Nebojša Novaković, student prodekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu:

Sigurno je da reforma obrazovnog sistema u Srbiji pred svaku visokoškolsku ustanovu stalno postavlja nove zahteve, a veliki deo tih zahteva se odnosi upravo na uslove i standard studiranja. Tu se podrazumeva da su osnovni standardi ispunjeni i stremi se ka daljem osposobljavanju naših fakulteta. Poljoprivredni fakultet nastoji da uslove studiranja podigne na što je moguće viši nivo i da svojim studentima pruži mogućnost da budu savremeni i inovativni. Otvara se savremena računarska učionica za držanje nastave, realizuje seTempus projekat sa cililjem unapređenja studiranja na daljinu, moguć je pristup internetu na Fakultetu u vannastavnim prostorijama i aktivnostima. Radimo i na unapređenju informacionog sistema Fakulteta, kao i softverskih rešenja koja određuju poslovanje i rada studentske službe. Sve ovo bi trebalo pozitivno da se odrazi na studente koji će moć putem interneta da budu sastavni deo fakuletskog softvera kome će imati pristup i na taj način biti pravovremeno informisani. Takođe, moći će da prijave ispite putem interneta što do sada na žalost nisu mogli.Velika sredstava uložena su i u izgled fakultea i ambijent u njegovoj blizini, a veliki pomaci u tom pravcu su po najavi dekana tek pred nama.

Nemanja Rašević, student prodekan Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu:

Uslovi studiranja na Poljoprivrednom fakultetu su se popravili za poslednjih godinu dana. Dosta je uloženo u renoviranje laboratorija koje su sada na znatno višem nivou nego što su bile, zatim iz donacije opštine Zemun urađen je računarski centar gde se odvijaju vežbe iz predmeta statistika za sve studente koji taj predmet pohađaju, a očekuju se računari kao donacija Vlade Republike Kine i uređenje internet centra na fakultetu koji bi pružio studentima svakodnevan pristup što je od izuzetnog značaja za studente.Takođe, mnoge učionice i amfiteatri su sređeni, a kupljena je i oprema za video prezentacije, projektori i lap topovi. Može se reći da su uslovi zadovoljavajući.

Kakva je mogućnost zaposlenja za svršene studente Poljoprivrednog fakulteta?

Nemanja Rašević, student prodekan Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu:

U poslednje vreme glavna preokupacija mi je povezivanje svršenih studenata sa predstavnicima firmi koje su vodeće u oblasti poljoprivrede. U junu prošle godine održali smo prvi sajam zapošljavanja na našem fakultetu koji je bio vrlo posećen. Četrnaest firmi se susrelo sa oko 500 studenata i prikupilo oko 250 CV-jeva. Rezultat je 12 zaposlenih diplomaca i 30 studenata primljenih na stručne prakse. Ukoliko naša zemlja bude imala viziju o tome da poljoprivreda bude glavna grana privrede svršeni agronomi neće imati nikakav problem da nađu posao, ali takođe i studenti moraju biti svesni da kao diplomirani studenti odseka za stočarstvo, ratarstvo i tehnologiju ne mogu očekivati kancelarije od sto kvadrata u centu Beograda i Novog Sada i to je trenutno veliki problem. Sve je više firmi koje traže diplomirane agronome i nadam se da ce se taj trend nastaviti i u narednom periodu.

Nebojša Novaković, student prodekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu:

Veliki raspon i diverzifikacija smerova Poljoprivrednog fakulteta ima za posledicu stvaranje velikog broj kadrova raznovrsnih stručnih profila. Prateći nastale reforme obrazovnog sistema novosadski Poljoprivredni fakultet uveo je nekoliko novih smerova, a sa još nekoliko studijskih programa ulazi u proces akreditacije. Ovo je značajno za pitanje zaposlenja jer se osnivanje i akreditacija novih smerova zasniva upravo na istraživanju i osluškivanju tržišta rada, kao i uvažavajući savremene svetske trendove proizvodnje. Prema tome, ovakvim strateškim potezima Poljoprivrednog fakulteta osigurava se sigurno snabdevanje stručnim kadrovima sa jedne strane, kao i obezbeđivanje više alternetiva za zaposlenje budućim kadrovima s druge strane. Treba napomenuti da postoji stalna potreba za stručnjacima iz oblasti stočarstva, ratastva i povrtarstva, voćarstva i vinogradarstva. Novi smerovi se tek afirmišu na tržištu rada i sigurno će naći svoju poziciju. Takođe naglašavam da naši agroekonomisti u mnogim oblastima ravnopravno paririaju svršenim ekonomistima. Naglasiću i to da su vremena zaposlenja samo na osnovu diplome prošlost, jer današnji poslodavci traže i druge sposobnosti kao što su jezici, poznavanje računara, praktičan rad i druge kompetencije, tako da savetujem svojim kolegama na što pre počnu da rade na sebi i u ovom pravcu.

Da li na Vašem fakultetu ima dovoljno praktične nastave?

Nebojša Novaković, student prodekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu:

Da, definitivno. Ogledna dobra koja poseduje Poljoprivredni fakultet, imanja, saradnja sa Institiutima najbolij su preduslov za odličnu praktičnu nastavu i naše su pravo bogatstvo. Praktičan rad se naročito potencira na studijskim programima kao što su veterinarska medicina, stočarstvo, ratarstvo i povrtarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo i poljoprivredna tehnika. Na raspolaganju studentima za praktičan rad su i laboratorije pri fakultetu. Fakultet poseduje jedan veliki i jedan mini autobus koji se koriste svakodnevno u ove svrhe. Drugi studijski programi takođe su obuhvaćeni programima radne prakse na način prilagođen njihovom specifičnostima.

 

Nemanja Rašević, student prodekan Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu:

Praktične nastave na Poljoprivrednom fakultetu ima, ali ne u obimu u kome bi trebalo da je bude. Za sada praktičnu nastavu imaju samo studenti odseka za Voćarstvo i vinogradarstvo na Oglednom dobru ''Radmilovac'' koje pripada fakultetu.

 

Šta mislite o dosadašnjoj reformi obrazovanja? Uspešna ili ne?

Nemanja Rašević, student prodekan Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu:

Jako loša. Kao student prodekan već godinu dana sam upoznat sa reformom nastave na fakultetu i svedok sam da se sve odvija jako sporo. Studenti prve godine su naša prva generacija po Bolonji i oni su suočeni sa jako velikim brojem ispita dok im nastavni planovi i programi nisu uopšte redukovani. Broj ispita im je dupliran tako da kao primer navodim da student Prehrambene tehnologije animalnih proizvoda ima sada 56 ispita a imao je 31 ispit. Udžbenici su i dalje veoma obimni, a svest profesora nije promenjena. Dosta rada nam predstoji u narednom periodu koji će, nadam se, ubrzo dati željene rezultate.

Nebojša Novaković, student prodekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu

Kada hoćemo da ocenimo uspešnost nekoga procesa moramo u odnos da stavimo ciljeve koje smo postavili i uslove pod kojima ih realizujemo. Dobro upućeni znaće zašto insistaram na uslovima pod kojima se sprovodi reforma visoko obrazovnog sistema. Oni svakako u najmanju ruku nisu bili adekvatni za reformski proces i na tome ću sa uslovima završiti, jer je bitno kako se proces odrazio na njegove krajne korisnike odnosno na studente koji su upisali studije u skladu sa novim Zakonom o visokom obrazovanju. Imao sam priliku da analiziram sistematski pregled na kraju akademske godine kada je reč o uspehu i prolaznosti studeneta. Prva analiza pokazuje odstupanje u uspešnosti i razlikama među pojedinim fakultetima. Pretpostavka je da je ovo zapravo odraz ozbiljnosti i uloženih napora u suštinsko funkcionisanje Bolonjskih principa studiranja. Ima još jako puno prostora za napredak na Univerzitetu, ali sve će biti mogo bolje kada aktuelnu reformu sistema bude pratila reforma svesti svih odgovornih, ali i svakog pojedinačnog studenta. Čelni ljudi novosadskog Univerziteta verovatno su najozbiljnije pristupili složenim reformama i bez odlaganja “napali“ sam problem. Važno je shvatiti da reforme koje sprovodimo nisu tu da bi komplikovale život studentima već da one za posledicu treba da imaju jedan novi ambijent efikasnijeg rada i njegovog vrednovanja u skladu sa tim. Loše je što neki stoje sa strane i unapred osuđuju reformu na propast. Prema tome, treba svi da damo svoj doprinos da se reforme uspešno okončaju i da novi sistem zaživi kako bi smo svi direktno osetili neposrednu blagodat, a rezultati do sada postignutog daju razloga za optimizam.