Visoka tehničko-mašinska škola, Trstenik
Mario Spasić, predsednik Zajednice organizacije studenata mašinstva Srbije i Studentske organizacije Visoke tehničke mašinske škole u Trsteniku

Mašinski fakultet, Kragujevac
Miljan Milošević, student prodekan Mašinskog fakulteta u Kragujevcu

Mašinski fakultet, Niš
Vladimir Stojanović, student prodekan Mašinskog fakulteta u Nišu

Vaše mišljenje o izjednjačavanju diploma master i diplomirani?

Mario Spasić, predsednik Zajednice organizacije studenata mašinstva Srbije i Studentske organizacije Visoke tehničke mašinske škole u Trsteniku:

Pre svega, jako smo zadovoljni zbog činjenice da je Skupština Srbije imala sluha i razumevanja za naše zahteve da se izjednače diplome mastera i diplomiranih. Razočarani smo ponašanjem akademske zajednice koja, čini mi se, pokušava da obezvredi Skupštine Srbije, kao vrhovno zakonodavno telo. Naime, visokoškolske ustanove i dalje postavljaju uslove, koji nemaju dodirnih tačaka sa izjednačavanjem već sa komplikovanjem ovih zamena. Žalosno je to što pojedini fakulteti, u nedostatku sopstvenih sredstava i malog broja studenata, pokušavaju da "debelo" naplate ovo izjednačavanje. Tako se u javnosti stalno pominju razni stručnjaci, koji imaju neka svoja tumačenja, a sve sa ciljem da se zamena diploma ne sprovede bez komplikacija. Naš stav je da je jedino ispravno da, što je Skupština i konstatovala, da se obavi automatsko izjednačavanje diploma master i diplomirani, kako bi građani ostvarili svoje osnovno ljudsko pravo – pravo na jednako obrazovanje. Sve druga rešenja se svode samo na dodatno plaćanje svršenih studenata fakultetima, koje obični građani i studenti neće moći da finasiraju.

Miljan Milošević, student prodekan Mašinskog fakulteta u Kragujevcu:

Kako studiram po starom programu, za mene i za sve ostale koji takođe slušaju po starom programu je od velike koristi to što su izjednačene diplome master i diplomirani inženjer. Jednostavno, nismo mi krivi što je doslo do promene u načinu studiranja i ne bi trebalo da ispaštamo zbog toga. Stoga mislim da je izjednačavanje diploma dobra stvar. S obzirom na to da sam u toku sa Bolonjom i načinom na koji mlađe kolege polažu ispite, mogu otvoreno da kažem da je njima mnogo lakše nego nama i mnogo se manje traži od njih nego što je to bio slučaj kod nas, pa ne vidim razlog zašto ne bi naša diploma bila izjednačena sa master, koju oni dobijaju.

Vladimir Stojanović, student prodekan Mašinskog fakulteta u Nišu:

Taj problem je rešen donošenjem odluke Skupštine Srbije.

Po Vašem mišljenju kakve su mogućnosti za zapošljavanje svršenih studenata mašinstva?

Miljan Milošević, student prodekan Mašinskog fakulteta u Kragujevcu:

Mislim da se situacija mnogo poboljšala u poslednjih nekoliko godina, što potvrđuje i porast studenata koji upisuju Mašinski fakultet ne samo kod nas već i u ostalim gradovima. Nakon veoma teškog perioda, kada su propala mnoga preduzeća koja zapošljavaju mašince, vremena se menjaju na bolje. Stalno se otvaraju nova firme male i srednje privrede, industrija “polako” staje na noge pa se sve više i više traže diplomirani masinci. Kada govorimo o kvalitetu studenata koji završavaju fakultet mogu da kažem da, iako se sa mnom neće složiti te starije generacije, on je nesumnjivo isti kao i u vreme kada je Mašinski fakultet u Kragujevcu bio jedan od najjačih fakulteta u bivšoj Jugoslaviji. Na fakultetu se prate trendovi koji trenutno važe u svetu tako da studenti mogu da nauče mnogo toga o onome što se danas u svetu najviše traži. Savremeni inženjer nije samo inženjer već i menažer, preduzetnik, lider, što znači da ima široko znanje. O svemu tome nas uče na fakultetu tako da imamo mogućnost da obavljamo veliki broj poslova u zavisnosti od potrebe.

Vladimir Stojanović, student prodekan Mašinskog fakulteta u Nišu:

To delimično prati sudbinu privrede u tranziciji, ali su mogućnosti među najboljima od svih fakulteta, a perspektive su još bolje (nakon završetka privatizacije). Mašinski inžinjeri će biti deficitarni, a privreda ne može da se razvija ako ne pokrenemo bilo kakvu proizvodnju i izvoz. Jednostavno ne možemo živeti samo od banaka.

Mario Spasić, predsednik Zajednice organizacije studenata mašinstva Srbije i Studentske organizacije Visoke tehničke mašinske škole u Trsteniku:

Na žalost, jako male. U naletu modernih tekovina, sve češće priliku za zapošljavanje ljudi nalaze u menadžmentu, marketingu, bankarstvu, konstaltingu. iskreno se nadam da će privreda naše zemlje početi da uzima maha, u kojoj će svoje mesto naći mašinci čiji će zadatak biti da preko konkretnih, konstruisanih i napravljenih primera, idu u susret razvoju tehnike u svetu i kod nas. Naravno, ukoliko se takve mogućnosti u dogledno vreme ne stvore kod nas, svršeni mašinci, bili bi prinuđeni da posao potraže van Srbije, gde se moderne tehnike i tehnologije uveliko implementiraju, ali i gde su naši mašinci dokazani stručnjaci.

Kakvi su uslovi studiranja na Vašem fakultetu/visokoj strukovnoj školi?

Vladimir Stojanović, student prodekan Mašinskog fakulteta u Nišu:

Uslovi studiranja su zaista zadovoljavajući. Moram reći i da se primećuje i volja i težnja da se uslovi konstantno poboljšavaju.

Mario Spasić, predsednik Zajednice organizacije studenata mašinstva Srbije i Studentske organizacije Visoke tehničke mašinske škole u Trsteniku:

Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija Trstenik je visokoobrazovna ustanova koja već više godina unazad sprovodi sve aktivnosti vezane za implementaciju Bolonjske deklaracije i Evropske zone visokog obrazovanja. U skladu sa tim, nastavni procesi su usklađeni sa Bolonjskim procesom: studije traju 6 semestara, rad studenata se prati i vrednuje tokom čitavog studiranja, tako što se primat daje predispitnim obavezama koje studenti redovno odrađuju; ocenjivanje se sprovodi preko ESPB bodova, nastava se izvodi i teorijski i praktično, u moderno i po svetskim standardima opremljenim laboratorijama. Ovakav način rada obično i suvoparno predavanje pretvara u znanje koje se može aplikativno primeniti na realnim primerima iz prakse. Nezaobilazan faktor je jako razvijena saradnja između profesora i studenata. Uslovi za studiranje su, sve u svemu, jako dobri, i za to treba zahvaliti menadžmentu škole.

Miljan Milošević, student prodekan Mašinskog fakulteta u Kragujevcu:

Uslovi studiranja na našem fakultetu su veoma dobri. Pre svega školarina i cene prijave ispita su veoma povoljne. Mislim da je takođe i odnos između profesora i studenata veoma dobar, što mnogo utiče na motivaciju studenata. Profesori su veoma dobri predavači, ali i dobri ljudi tako da od njih može dosta da se nauči. Bitno je da nema korupcije. Učionice i laboratorije opremljene su savremenim računarima i mašinama (naravno tu su i one stare mašine koje i dalje rade) tako da studenti mogu dosta toga praktično da nauče. Studentska služba solidno funkcioniše, biblioteka je opremljena velikim brojem knjiga stručne literature. Pored toga, uspešno funkcioniše i studentska organizacija koja radi na poboljšanju uslova studiranja, organizuje razna sportska dešavanja i manifestacije zabavnog karaktera tako da je društveni život studenata veoma dobar.

Vaše mišljenje o državnim i privatnim fakultetima. Da li ima razlika i koje su, ako ih ima?

Mario Spasić, predsednik Zajednice organizacije studenata mašinstva Srbije i Studentske organizacije Visoke tehničke mašinske škole u Trsteniku:

Moje mišljenje o razlikama na državnim i privatnim fakultetima je podeljeno. S jedne strane, imate državne fakultete koji nemaju realna obrazloženja za jako visoki prag znanja koji je neophodan za prohodnost na studijama, dok s druge strane postoje privatni fakulteti koji sigurni nemaju racionalnih obrazloženja za jako nizak prag znanja za prohodnost. Takođe, neki državni fakulteti i nemaju neophodne uslove za rad, a na pojedinim privatnim su uslovi za rad zaprepašćujući. Ne bih polemisao o kvalitetu nastave, ali i kad je nastava u pitanju imate kvaliteta i nedostataka i na jednoj i na drugoj strani. Sve je stvar slobodne volje budućih studenata koji upisuju i jedne i druge fakultete, a obaveza Komisije za akreditaciju i Ministarstva prosvete jeste da donese konačnu odluku da li pojedini i državni i privatni fakulteti zasližuju da rade. Jedno je sigurno: državni fakulteti treba da se zapitaju zašto ih brucoši zaobilaze u širokom ruku i idu na privatne fakultete, i da li je takvo stanje održivo, imajući u vidu da se tako otvaraju vrata pojedinim privatnim fakultetima da se laktaju za pozamšne školarine, na uštrb znanja i istinskog kvaliteta studija.

Miljan Milošević, student prodekan Mašinskog fakulteta u Kragujevcu:

Privatne fakultete završi svako ko upiše. Jednostavno platiš školarinu, ideš na predavanja i ispite, a ako prepisuješ niko ti ništa neće reći. Privatni fakulteti postoje samo da bi se ljudi manje cimali i što lakše završili fakultet. Provereno znam da postoje profesori koji rade na oba fakulteta (naravno na privatnom rade honorarno, i radi se o fakultetima u Beogradu), i duplo su strožiji na državnom nego na privatnom. Takođe imam drugara koji studira privatni fakultet, ne uči ništa, a ima prosek preko 9,50. Možda grešim, ali i dalje mislim da privatne fakultete završi onaj ko plati, a ne onaj ko nauči.

 

Vladimir Stojanović, student prodekan Mašinskog fakulteta u Nišu:

Kvalitet je apsolutno na strani državnih fakulteta i to uz veliku razliku. Pojedini privatni fakulteti nude dobre uslove studiranja i pratnerstva sa kompanijama, ali je to mali broj. Utisak je da većina privatnih fakulteta ne zadovoljava ni minimalne standarde kvaliteta. Sa druge strane, konkurencija i akreditacija će naterati državne fakultete da bolje iskoriste kadrovske i prostorne potencijale.