Akademija lepih umetnosti, Beograd
         Jovan Cekić, student prodekan Akademije lepih umetnosti

Akademija lepih umetnosti, BK univerzitet
Darko Soković, student prodekan Akademije lepih umetnosti Braća Karić

Fakultet dramskih umetnosti, Univerzitet umetnosti u Beogradu
Miroslav Šokčić, student prodekan Fakulteta dramskih umetnosti

Da li smatrate da je nastava (teorijska i praktična) na Vašem fakultetu dovoljno kvalitetna?

Jovan Cekić, student prodekan Akademije lepih umetnosti:

I teorijska i praktična nastava na Akademiji lepih umetnosti jeste dovoljno kvalitetna. Ja sam na smeru produkcija, ali su nam predavanja zajednička sa studentima novinarstva i mas medija. Svi smo zadovoljni kvalitetom nastave i uslovima u kojima učimo i radimo, kao i studenti sa smerova primenjene umetnosti (slikarsta, vajarstva) i glume. Imamo i predavanja i vežbe koje svakodnevno drže predavači već dokazani u svojoj oblasti i istaknuti predstavnici različitih zanimanja. To je dobra strana praktične nastave na našem fakultetu jer učite od ljudi koji rade u praksi. Teorijska nastava je manje-više svuda ista, ali njen kvalitet nije nimalo ispod praktične.

Darko Soković, student prodekan Akademije lepih umetnosti Braća Karić:

Umetnička grupa predmeta čini osnovu obrazovanja na Akademiji Nastavu ovih predmeta izvode neki od naših najpoznatijih umetnika i pedagoga. U svom pedagoškom radu primenjuju različite pristupe, a u nastavu su uključeni i resursi iz vrlo dobro opremljenih medijateka i biblioteke. Nastava je usklađena sa Bolonjskom deklaracijom i sadrži jako veliki broj praktičnih vežbi i radova. Od početka školovanja, u praktičnim vežbama simuliraju se uslovi profesionalnog angažmana, a na višim godinama studija studenti su angažovani u profesionalnom radu čime dodatno ojačavuju svoja lična iskustva i uspostavljaju se kao priznati umetnici, odnosno zaposleni u kulturi, umetnosti i medijima.
Opšteobrazovni (teorijsko-umetnički i društveno-humanistički) programi na Akademiji zauzimaju veoma važno mesto u školskim kurikulumima. Nastava se izvodi na savremen, multimedijalan i multidisciplinaran način, koji je usklađan sa nastavom stručnih (i) umetničkih predmeta, pa studenti ova znanja mogu neposredno i praktično da primene u svom radu. Ovi predmeti obuhvataju, između ostalih, engleski jezik, estetiku, filmsku i TV kritiku, psihologiju, istorije umetnosti, kinematografije, drame i pozorišta, osnove montaže, režije, produkcije, scenarija, fotografije, marketinga, PR-a, scenografije, tehnologije. Iz godine u godinu nastavni programi svih katedara obogaćuju svoju ponudu obaveznih i izbornih opšeobrazovnih predmeta, a čini me se da se kombinacijom svih ovih nastavnih metoda postiže vrlo visok kvalitet nastave.

Miroslav Šokčić, student prodekan Fakulteta dramskih umetnosti:

Nije lako odrediti šta je "dovoljni kvalitet". Ako je to ona količina znanja koja će studente osposobiti da budu profesionalci jednog dana onda je odgovor: da! Većina studenata Fakulteta dramskih umetnosti vrlo lako "upliva" u profesionalne vode, a mnogi izgrade i blistave karijere. Ako je "dovoljni kvalitet" ono što se odnosi na neke standarde koji postoje u razvijenijim obrazovnim sistemima onda svakako nije "dovoljno kvalitetna", ali to je slučaj sa svim obrazovnim institucijama u Srbiji. Naravno, ovo varira od profesora do profesora. Postoje ljudi koji su puni znanja i vrlo vešti u prenošenju istog na svoje studente, ali postoje i oni koji su bukvalno mediokriteti i kojima, po mom mišljenu, nije mesto ni u osnovnoj skoli.

Ovo se odnosi i na teorijski i na praktični deo nastave, jer verujem da obe idu zajedno i da su neodvojive. Loša teorija rezultira lošom praksom i obrnuto.

Koliko su i dali su po Vašem mišljenju fakulteti „raspoloženi“ da pružaju podršku studentima za njihove projekte? Koliko su inovativni i da li prihvataju savremene pravce u nastavi?

Darko Soković, student prodekan Akademije lepih umetnosti Braća Karić :

Akademija umetnosti nije velika - ima nekoliko stotina studenta i oko stotinak profesora. Takođe, menadžment, studentske i druge službe čini mala, ali efikasna grupa stručnjaka. Zato je moguće da se na Akademiji gotovo svi znamo/po imenu i da u vezi sa bilo kojim predlogom, idejom ili temom možemo da pričamo neposredno i otvoreno. To studenti znaju, pa kada imaju neku ideju ili predlog projekta, ne prođe ni dva dana a o tome se priča na matičnoj katedri, u Sekretarijatu i među drugim profesorima. Studenti imaju priliku da direktno razgovaraju sa donosiocima odluka, a svoje projekte i predloge mogu da dorađuju i u interaktivnoj komunikaciji sa profesorima, tako da od same početne ideje do završne faze bilo kog dobrog studentskog projekta, predloga ili ideje ne prođe puno. Akademija stoji iza svojih studenata, podržava ih u radu i neprekidno ih promoviše. Insistiramo na skraćivanju svih birokratskih procedura i na jednostavnoj i otvorenoj komunikaciji, što doprinosi kreativnoj atmosferi na fakultetu i ujedno predstavlja inovativni pristup nastavnom procesu.

Nastava se odvija uz primenu savremenih nastavnih sredstava, što najčešće uključuje i mnoge multimedijalne sadržaje. Mnogi delovi nastavnog programa izvode se kroz kreativne radionice, konsultacije, debate, forume i časove na terenu, odnosno u poseti institucijama od značaja za predmet. Komunikacija između studenata i profesora je otvorena, dvosmerna i stalna, sa ciljem da studenti najefikasnije ostvare svoje zamisli. U praktičnom radu, studentima je na raspolaganju najsavremenija oprema.

Miroslav Šokčić, student prodekan Fakulteta dramskih umetnosti:

Mogu da govorim samo o Fakultetu dramskih umetnosti jer na druge fakultete nisam išao. Što se tiče podrške, mislim da je to na našem fakultetu na visokom nivou i da je svaki profesor spreman da izađe u susret, kao i uprava fakulteta. To je tako zahvaljujući dugoj tradiciji dobre saradnje profesora i studenta jer su i profesori nekada bili studenti.

Što se inovativnosti tiče milsim da tu nema mnogo prostora. Fakultet je jedna troma institucija koja se mora podvrgnuti "hiruškom nožu". Ne znam kako, nažalost, ali mislim da su promene moguće samo ako su nagle i korenite. Bilo kakva tranzicija ovde ne dolazi u obzir jer u protivnom dobijamo ove nakazne "bolonja" sisteme. Ko bi to mogao da uradi i, što je još važnije kako, ne znam, ali bez promene administrativnog sistema za početak teško da ćemo bilo šta postići.

Jovan Cekić, student prodekan Akademije lepih umetnosti:

Mislim da su uprave fakulteta spremne i raspoložene da pomažu studentima. To je slučaj na našem fakultetu. Posebno studenti sa smera primenjene umetnosti imaju punu slobodu u svom radu, kao i podršku struktura fakulteta. Studenti primenjene umetnosti i grafičkog dizajna na Akademiji, posle završene druge godine, mogu otići u inostranstvo i tamo nastaviti svoje studije. Imali smo slučaj jedne devojke koja je posle druge godine otišla u Sjedinjene Američke Države i upisala prestižni Univerzitet Jejl. Priznati su joj bili svi ispiti. Praćenje savremenih pravaca u nastavi, studiranje po Bolonji, ali i saradnja sa svetskim fakultetima upravo i omogućava tako nešto.

Koliko se obrazovanje na privatnim i državnim fakultetima razlikuje? Koje su to najbitnije razlike po Vašem mišljenju?

Miroslav Šokčić, student prodekan Fakulteta dramskih umetnosti:

O razlikama u obrazovanju na privatnim i državnim fakultetima ne bih pričao, jer ne znam. Nisam išao na privatni fakultet.

Jovan Cekić, student prodekan Akademije lepih umetnosti:

Studirao sam na Pravnom fakultetu u Beogradu tri godine pa sam imao prilike da se uverim kako funkcionišu i državni fakulteti. Često se studenti ne poštuju, uslovi za rad nisu idealni, a slušaonice su često pretesne da prime sve studente. Na našoj Akademiji ima puno prostora, dovoljno slušonica, studentska služba funkcioniše besprekorno, iako fakultet nije veliki. To i nema toliko veze sa veličinom fakulteta i službi koliko sa ljudima koji u njima rade. Razlike su više nego vidljive, u ovom slučaju sve pohvale za privatne fakultete. Takođe, jako sam zadovoljan odnosom koji profesori imaju prema studentima. Uvek su raspoloženi da pomognu.

Darko Soković, student prodekan Akademije lepih umetnosti Braća Karić:

Siguran sam da je najveća razlika u pristupu. Na našoj Akademiji, svaki student zna da je svim profesorima važno to što ima da kaže, da je kao ličnost uvaženi da mu je pružena mogućnost da ostvari svoje kreativne zamisli. Pokušavamo da svedemo birokratiju na najmanju moguću meru, kako bi individulani pristup svakom studentu bio moguć i ostvarljiv. Važno je i pitanje dodatnih troškova: iako školarina za studije na AUBK dosta košta za uslove u kojima živimo, ona je i preduslov vrlo visokog kvaliteta nastave, a predstavlja i garanciju studentima da se tokom školovanja neće pojaviti dodatni troškovi (prijava ispita, izdavanje uverenja, transkripata), kao i siguran kontrolor korupcije koja je, po iskustvu brojnih mojih koleginica i kolega, opšte mesto na državnim fakultetima, čega sam i sam svedok budući da studiram na još jednom, državnom fakultetu društvenih nauka. Ovo je važno i zbog stvaranja radne i kreativne atmosfere na kojoj insistiram, jer, ne može se očekivati da takva atmosfera zaživi na nekom fakultetu ako je on opterećen brojnim materijalnim i drugim problemima i hijerarhijski postavljenim međuljudskim odnosima - tu onda od stvaralačke energije nema ni traga.

Kakva je mogućnost zaposlenja nakon završenih studija u oblasti umetnosti? Da li na tržištu rada za svršene studente umetnosti ima mesta?

Darko Soković, student prodekan Akademije lepih umetnosti Braća Karić:

Zahvaljujući prilagodljivom i moderno postavljenom nastavnom planu i programu svih katedri, mlada osoba koja završi neki od smerova na našem Fakultetu poseduje upravo onaj sklop znanja, veština i talenata koji je tražen na tržištu rada. Osim uspostavljanja neospornih umetničkih vrednosti, tokom obrazovanja na Akademiji studenti dobijaju pregršt praktičnog, primenjivog znanja, što znači lakše nalaženje posla u struci i van nje kako u umetničkom tako i u primenjenom radu. Nova, aktivna koncepcija pristupa umetnosti i umetničkim disciplinama odlika je studenata koji završe školovanje na našem Fakultetu, a takav, novi pokretački duh jeste upravo ono što je od poslodavaca prepoznato kao vrednost koju treba nagraditi. Mnogi studenti Akademije počinju da se profesionalno angažuju još tokom studija. Najveći broj mladih ljudi koji završe naš fakultet u roku od godinu dana nalaze posao u struci, a postoje primeri nekih od katedara na fakultetu gde doslovno svaki diplomac radi u svojoj struci, odnosno zaposlenost nakon završenih studija je 100%.

Jovan Cekić, student prodekan Akademije lepih umetnosti :

Po meni mesta na tržištu rada uvek ima za one koji su kvalitetni i koji dobro rade. Studenti produkcije, novinarsta i mas medija na Akademiji lepih umetnosti imaju mogućnost da posle prve i druge godine imaju obku na RTS-u i B92. Naime, sa ovim televizijskim kućama fakultet sarađuje. Na ovaj način studenti se uče poslu, imaju priliku da volontiraju, a nakon određenog vremena, ukoliko se pokažu kao dobri, mogu ostati tamo i da rade. Takođe, slušajući iskustva studenata primenjene umetnosti, saznao sam da ni oni nemaju loših iskustava kada je traženje posla u pitanju. Tačnije, nemaju problema da ga pronađu.

Miroslav Šokčić, student prodekan Fakulteta dramskih umetnosti:

Smatram da na tržištu rada uvek ima mesta. U bilo kojoj struci, ali ne za svakoga. Naravno ni ne treba da bude.