Pravni fakultet u Beogradu, Univerzitet u Beogradu
                      Gordan Todorović, član Nadzornog odbora Studentskog parlamenta

 

 

Pravni fakultet, Univerzitet Privredna Akademija
Nenad Bingulac, student treće godina Pravnog fakulteta Univerziteta Privredna Akademija

 

 

 

Bingulac, Pravni fakultet, Privredna Akademija:

Na Pravnom fakultetu Privredne akademije, moje kolege, baš kao ni ja, nismo osetili reformu u onom klasičnom tranzitnom smislu već je do promene došlo jednim blagim prelazom u kome se ipak vidi veliki pomak unapred.

Todorović, Pravni fakultet, Univerzitet u Beogradu:
Smatram da je reforma obrazovanja bila neophodna u visokom obrazovanju. Što se tice reforme na Pravnom fakultetu, mislim da je to jedan od najsvetlijih primera kako se uspešno sprovodi reforma, a da to ni profesori ni studenti ne osete punom težinom "na svojim leđima". Veliki doprinos uspešnom sprovođenju reformi je svakako osećaj uprave da generaciju koja je predhodila generaciji studenata koja je definitivno podpala pod sistem obrazovanja po uzoru na Bolonjsku deklaraciju, nazove eksperimentalnom i u radu sa njom pokuša da predupredi sve “dečije bolesti” koje bi eventualno sačekale studente novog sistema obrazovanja i tako ih ne ostavi nespremne za nedoumice koje svaka promena nosi.

Todorović, Pravni fakultet, Univerzitet u Beogradu:

Iako se mnogo govorilo i govori o prednostima sistema obrazovanja kreiranog po propozicijama Bolonjske deklaracije, taj sistem ima dosta prednosti, ali i mana. Smatram da je naš sistem obrazovanja i pre primenjivanja Bolonjske deklaracije bio vrlo kvalitetan. Obrazovni stručni kadar nam ne fali, niti studenti koji žele da uče, fali nam samo ono što je država dužna da obezbedi a to su bolji uslovi, odnosno sredstva za studiranje.Pobornik sam teze da nije sve bajno što dolazi "iz uvoza". Mislim da obrazovanje nema više „čvrstinu“ koju je nekada imalo, pa se plašim da prevelika liberalizacija u odnosu studenata i preofesora može da ima za posledicu i ono što se najmanje očekuje od toga, a to je odgovor na pitanje: "Gde je tu znanje?"

Bingulac, Pravni fakultet, Privredna Akademija:
Ako posmatram Srbiju u celini, kvalitet obrazovanja bi trebao da bude na mnogo boljem nivou i siguran sam da ako se primene metode koje su učestale na našem fakultetu da će se u najkraćem mogućem roku stanje promenuti ka boljem. Što se tiče fakulteta kao celine, nesumljivo je da bi on mogao da bude lider u određenim reformama.

Praktična nastava je neophodna za današnje kvalitetno obrazovanje. Da li, po Vašem misljenju, studenti na fakultetu imaju dovoljno praktične nastave?

Bingulac, Pravni fakultet, Privredna Akademija:

Na Pravnom fakultetu Privredne akademije ima dovoljno prakse odnosno praktične nastave da se u potpunosti može primeniti staro pravilo „Nauči čoveka da sam peca ribu da sutra ne bi ostao gladan jer ti koji si mu je davao danas, možda nećeš sutra biti tu." Ne zaboravimo da uvek može još više i još raznovrsnije prakse.

Todorović, Pravni fakultet, Univerzitet u Beogradu:

Smatram da je Pravni fakultet jedan od lidera u sprovođenju reformi u cilju poboljšanja uslova studiranja i da u saradnji sa Studentskim parlamentom uvek ide korak dalje. Studentima našeg fakulteta je omogućeno pohađanje praktične nastava, čemu su doprineli uprava fakulteta, Studentski parlament, profesori svojim ličnim kontaktima, kao i fakultetska manifestacija „Carrier days“ na kojoj studenti imaju mogućnosti da se upoznaju sa onima koji nude obavljanje praktične nastave. U poslednjih pet godina studenti Pravnog fakulteta dobili su veći broj šansi da apliciraju za praktičnu nastavu, nego ikada do sad. Da li je ima dovoljno ili ne je jako teško odgovoriti. Studenti su svesni da praktična nastava i rad doprinose kvalitetu njihovog znanja i omogućavaju im da kanališu svoje buduće opredeljenje. Ali, tu postoji još jedan problem, a to je obaveštenost studentata za postojanje te vrste nastave i gde se za nju može aplicirati.

Todorović, Pravni fakultet, Univerzitet u Beogradu:

Naravno da smatram da treba da postoje privatni fakulteti. Poznajem dosta ljudi koji studiraju na raznim privatnim fakultetima, ali sam siguran da ih ne možemo stavljati sve u isti koš. Privatne fakultete delim u dve grupe, na one gde se stvarno ništa ne uči i koje nazivam neozbiljni privatni fakulteti i one gde se dovoljno uči i to su po meni ozbiljni privatni fakulteti. Ako krenemo od prijemnog ispita, već se tu uočava znatna razlika. Većina privatnih fakulteta ili nema prijemni ispit ili ima prijemni ispit na kom se nalaze pitanja po principu: "Da li se pod Pirovom pobedom smatra?". Veoma često to nije eliminaciono-kvalifikacioni ispit, jer na kraju svi kandidati budu primljeni. Takođe, smatram da sigurno ne postoji velika razlika između najviše ocene na državnim i „ozbiljnim“ privatnim fakultetima, jer ti studenti ako znaju na jednom znaju i na drugom fakultetu, ali smatram da je studentima privatnih fakulteta potreban niži stepen znanja za najnižu ocenu sa kojom se polaže ispit. Mislim da su sami uslovi studiranja na mnogo višem nivou na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, jer nikako podrška jednog privatnika ne može da se meri sa podrškom države.

Bingulac, Pravni fakultet, Privredna Akademija:

Razlika u znanju nikako ne bi trebala da postoji, a baš je tu problem. Razlika postoji. Ne znam ni jednog studenta državnog fakulteta koji se ne žali na dve stvari. Prva je to što nemaju praksu, odnosno ni na jedan način svoje teorijsko znanje ne mogu da primene, dok je drugi problem  tome što se još uvek neki ispiti polažu tako što se polaže profesor a ne materija. Iako sam protiv globalizacije posebno u Američkom smislu trebalo bi postaviti pitanje nekom strancu, recimo Amerikancu, koji fakultet kod njega ima bolji rejting... neki državni ili neki privatni. Nije potrebno objašnjavati po čemu se meri taj rejting. Razlika između naših fakulteta ima mnogo, ali nije primereno da se ponašam kao neki kolumnista žute štampe, jer ipak su studenti državnog fakulteta moje kolege koje baš kao i ja imamo jedan, verovatno isti cilj.