Fakultet za primenjenu ekologiju Futura, Beograd
Daniela Cvetković, student druge godine, član Saveta Fakulteta za primenjenu ekologiju, Univerziteta Singidunum

Biološki fakultet, Beograd
Veselin Draganić, student prodekan Biološkog fakulteta u Beogradu

Kakvi su uslovi studiranja i kakvo je Vase misljenje o kvalitetu nastave na Vašem fakultetu?

Daniela Cvetković, student druge godine, član Saveta Fakulteta za primenjenu ekologiju, Univerziteta Singidunum:

Fakultet za primenjenu ekologiju se trudi da ostvari visok nivo kvaliteta nastave i obezbedi studentima svestrani pristup problematici zaštite životne sredine. Za razliku od drugih fakulteta na kojima se u manjoj ili većoj meri izučavaju predmeti kao što su ekologija ili zaštita životne sredine, ovaj fakultet je jedina visokoškolska ustanova u zemlji čiji je studijski program vezan isključivo za zaštitu životne sredine. Za razliku od klasične ekologije, koja je prirodna nauka, nova, primenjena ekologija predstavlja sintezu ne samo prirodnih nego i društvenih i tehničkih nauka.  U skladu s tim, pored prirodnih nauka kao što su biologija, fizika, hemija, fizička hemija,...izučavaju se i društvene nauke kao što su ekološko pravo, ekonomija prirodnog kapitala, sociologija, metodologija, menadžment životne sredine,...kao i tehničke nauke, tehnološki procesi, biotehnološki procesi ekoremedijacije, merenje i monitoring životne sredine...
Fakultet omogućava sticanje specijalističkih znanja o životnoj sredini putem savremenih nastavnih programa i metoda interaktivne nastave. Nastavni kadar čine profesori koji su već afirmisani kao eksperti u oblastima koji se izučavaju u okviru nastavnog plana i programa, a većina njih se stručno usavršavala na nekim od stranih univerziteta.
Pored klasičnog sistema školovanja, fakultet omogućava i sasvim nov način studiranja tzv. „distance learning“ ili „učenje na daljinu“, koji je posebno pogodan za one koji su zaposleni, pa nisu u mogućnosti da svakodnevno pohađaju nastavu. Sva predavanja se snimaju, i studenti dobijaju dvd sa snimcima i prezentacijama, kao i kontrolna pitanja na koja odgovaraju da bi se utvrdilo da li su zaista pogledali snimak. Sva obaveštenja studenti dobijaju putem e-maila, a ispiti se polažu u terminima kada njima odgovara.

Veselin Draganić, student prodekan Biološkog fakulteta u Beogradu:

Želeo bih prvo da ukažem na probleme sa kojima se Biološki fakultet suočava pri organizovanju nastave. Kao što se to za većinu fakulteta podrazumeva, kada želite da potražite taj fakultet, odete u njihovu zgradu. To isto ne možete uraditi kad je u pitanju moj fakultet. Biološki fakultet trenutno nastavu održava na više lokacija. Zbog toga naši studenti moraju, kada dođu u Beograd kao brucoši da veoma brzo nauče raspored ulica u širem centru grada ili će biti sprečeni da pohađaju nastavu. Ali i pored toga što mu nedostaje prostor, ne mogu da preskočim a da ne kažem da je BF i dalje vodeće institucija po pitanju obrazovanja i nauke u svom polju u našoj zemlji. Kada govorimo o kvalitetu nastave moramo i napomenuti  da profesorski tim Biološkog fakulteta čine stručnjaci svetskog renomea sa velikim iskustvom u prenošenju svog znanja.

Koliko se obrazovanje na privatnim i državnim fakultetima razlikuje? Koje su to najbitnije razlike po Vašem mišljenju?

Veselin Draganić, student prodekan Biološkog fakulteta u Beogradu:

Ne znam da li sam pogodna osoba koja može govoriti o ovoj temi jer sam i sam student jednog državnog Fakulteta, a nemam uvid u nastavu koja se održava na fakultetima koji nisu državni. Ali mogu reći nekoliko generalnih stvari koje vladaju kao ‘’javno’’ mišljenje kada su privatni fakulteti u pitanju. Privatni fakulteti imaju ono što većina državnih fakulteta nema (ne svi!!!) a to su adekvatna sredstva za finansiranje kvalitetne nastave. Dok, sa druge strane, većina privatnih fakulteta nema adekvatne kadrove iza kojih stoji naučna zajednica kao merodavan faktor po pitanju njihove stručnosti.


Daniela Cvetković, student druge godine, član Saveta Fakulteta za primenjenu ekologiju, Univerziteta Singidunum:

Kao bivši student državnog fakulteta, i sadašnji student privatnog fakulteta mogu na osnovu ličnog iskustva da opišem razliku između državnih i privatnih fakulteta. Pre svega, drugačiji je odnos profesora prema studentima na privatnim fakultetima. Da li je u pitanju finansijski momenat ili nešto drugo, ne ulazim u to, ali primetna je veća angažovanost profesora i posvećenost studentu.
Razlika je i u samom metodu nastave. Studentima se dozvoljava da ispolje svoju kreativnost, inicijativnost, da predlažu svoje ideje, da aktivno učestvuju u nastavi. Što se gradiva tiče ono je svakako manje obimno na privatnim fakultetima, ali je to prednost jer se na državnim fakultetima akcenat daje teorijskom, suvoparnom znanju, a malo praktičnom, primenjenom znanju. Nastavni kadar na državnim fakultetima, uglavnom sačinjavaju profesori (čast izuzecima) koji ne prate savremene trendove u nastavi, a i ne trude se da studentima na adekvatan način prenesu znanje. Osim toga uslovi studiranja na mnogim državnim fakultetima nisu adekvatni, pa su studenti, u nedostatku sredstava za izvođenje nastave često prinuđeni da improvizuju. Kriterijumi ocenjivanja su dosta strogi na državnim fakultetima, pa je zato prolaznost studenata na ispitima mala, a sve veći broj tzv. „večitih studenata“  koji nikako da dođu do diplome.  To je veliki problem, koji će nadam se biti rešen uvođenjem reformi u obrazovanju. Sve ovo su dovoljni razlozi što sve veći broj studenata prelazi sa državnih na privatne fakultete.

Ko organizuje praksu na fakultetu? Da li ste zadovoljni koliko je zastupljena i kaka je njen kvalitet?

Daniela Cvetković, student druge godine, član Saveta Fakulteta za primenjenu ekologiju, Univerziteta Singidunum:

Nastava na fakultetu se izvodi u savremeno opremljenim salama, u obliku predavanja i stručne prakse koja podrazumeva vežbe, seminarske radove, prezentacije, priloge...Vežbe iz biologije, hemije, fizičke hemije izvode se u laboratorijama opremljenim najsavremenijim uređajima. Fakultet sarađuje sa Istraživačkom stanicom Petnica, gde se takođe izvodi stručna praksa iz biologije, hemije.
U cilju što boljeg upoznavanja prirode i prirodnog okruženja osmišljena je i ekološka učionica na Velikom Ratnom ostrvu, predelu izuzetnih prirodnih odlika, koja se sastoji od otvorenog amfiteatra u prirodi, gde se tokom leta organizuju kampovi. Studenti imaju prilike da se upoznaju i sa malobrojnim prirodnim dobrima od izuzetnog značaja, kao što je npr. specijalni rezervat prirode Zasavica, koji se nalazi blizu Sremske Mitrovice. Pored toga, fakultet sarađuje i sa Zavodom za zaštitu prirode, gde se organizuju predavanja i vežbe, pa su studenti u toku sa svim što se dešava kada je u pitanju zaštita prirode kao i stanje prirodnih resursa u našoj zemlji.
Fakultet poseduje i računarski centar, a sale su opremljene savremenom tehnologijom za izvođenje audio-vizuelne nastave.
Studijsko – stručna praksa i naučno – istraživačka delatnost se odvija kroz realizaciju konkretnih projekata na nacionalnom, kao i lokalnom nivou i saradnju sa relevantnim kompanijama i institucijama.
Mislim da je praksa u dovoljnoj meri zastupljena na fakultetu i da je njen kvalitet na zadovoljavajućem nivou.

Veselin Draganić, student prodekan Biološkog fakulteta u Beogradu:

Biološki fakultet se može pohvaliti veoma obimnom terenskom nastavom, kao jedan od izvanrednih, ali retkih vidova praktične primene znanja stečenih u klupi. Nažalost, problem prostora utiče na labaratorijske vežbe pa su one u punom obimu dostupne tek studentima završnih godina.

Kakve su mogućnosti za zapošljavanje nakon završetka studija i koliko fakultet pomaže prilikom zapošljavanja?

Veselin Draganić, student prodekan Biološkog fakulteta u Beogradu:

Moramo se složiti da najveći deo naših diplomaca odlazi u škole i prihvata se dnevnika. Ali i pored toga postoji veoma veliki broj diplomiranih studenata koji nalaze mesta u laboratorijama kako u inostranstvu, tako i u zemlji. O tome nam i svedoči veoma veliki broj studenata koji se trenutno nalaze kao stipendisti Ministarstva na našim doktorskim studijama.

Daniela Cvetković, student druge godine, član Saveta Fakulteta za primenjenu ekologiju, Univerziteta Singidunum:

Nakon završetka osnovnih studija, dobija se zvanje analitičara zaštite životne sredine. Osnovni cilj fakulteta je da osposobi studente za rad u oblasti zaštite životne sredine. Programske aktivnosti koje se sprovode u okviru istraživačkog centra su sledeće: integrisani geografsko informacioni sistemi (GIS); ekološki status sela, gradova, opština, regija; integrisani katastri čvrstog otpada, otpadnih voda, degradiranih prostora, prirodnih vrednosti,..; integralno upravljanje otpadom; procena uticaja na životnu sredinu,... 
S obzirom na to da fakultet u stvaranju i sprovođenju nastavnog programa sarađuje sa mnogim naučnim i privrednim organizacijama (Institut za šumarstvo, JP za podzemnu eksploataciju uglja „Resavica“, Institut za ispitivanje materijala Srbije IMS,...), jedinicama lokalne samouprave (opština Veliko Gradište, opština Sokobanja, opština Ražanj, opština Inđija, opština Paraćin, opština Ćuprija,..), nevladinim organizacijama (fondacija Green Limes, Unija ekologa – UNECO, fond Futura, Integra world, Mladi istraživači Srbije...), kao i resornim vladinim ustanovama (Ministarstvo za zaštitu životne sredine Republike Srbije, Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije, Fond za zaštitu žvotne sredine Republike Srbije,..), mogućnosti za zapošljavanje su zaista velike. Još ako uzmemo u obzir i sve aktuelniju i sve težu situaciju što se stanja životne sredine, tj. našeg neposrednog okruženja tiče, sve više će biti posla za nas ekologe.

Daniela Cvetković, student druge godine, član Saveta Fakulteta za primenjenu ekologiju, Univerziteta Singidunum:

Obrazovanje ima ključnu ulogu u razvoju svakog društva. Reforma obrazovanja je potrebna ne samo zbog unapređenja kvaliteta nastave, već i zbog usaglašavanja sa kriterijumima i preporukama drugih obrazovnih institucija u okviru Evropske Unije, kao jednom od faktora u procesu evropske integracije.
Nastavni plan, režim studija i sistem ocenjivanja studenta, na našem fakultetu, zasnovani su na principima Bolonjske deklaracije. Svi predmeti koji se slušaju su jednosemestralni. Osnovne studije traju tri godine, odnosno šest semestara. Ocenjivanje studenata se vrši tokom izvođenja nastave iz predmeta, putem vrednovanja prezentacija seminarskih radova, izrade seminarskih i projektnih radova, aktivnosti na časovima nastave, vežbi, stručne prakse. Svaki vid aktivnost se boduje određenim brojem poena koji se sabiraju i prevode u odgovarajuće ocene. Ako student sakupi dovoljan broj poena vezanih za predispitne obaveze, stekao je pravo da izađe na ispit, koji je u većini slučajeva u pismenoj formi.
Upisom ograničenog broja studenata i organizovanjem vežbi u malim nastavnim grupama, omogućeno je da se profesori u dovoljnoj meri posvete svakom studentu u cilju što lakšeg savlađivanja i usvajanja gradiva.
Iako je fakultet otpočeo sa radom pre dve godine, Bolonjska deklaracija se uspešno sprovodi. Na tome se ne zaustavlja proces reformi, već se planira niz aktivnosti u cilju što efikasnijeg usavršavanja studenata.

Veselin Draganić, student prodekan Biološkog fakulteta u Beogradu:

Na Biološkom fakultetu je pre 4 godine počela sa radom Komisija za reforme, čiji sam aktivni član već 2 godine. Mogu sa zadovoljstvom da kažem da je BF jedini na Univerzitetu u Beogradu, a i u zemlji, uradio reformu kako to predviđa Zakon. Sarađujući sa Univerzitetima u Torinu, Nici i Madridu radili smo na izgradnji određenih zajedničkih programa kojim bi se postigla izvrsna mobilnost studenata kako između Biološkog fakulteta i partnerskih Univerziteta iz EU, tako i sa svim drugim Univerzitetima u Srbiji i svetu. Poseban akcenat je bio posvećen mobilnosti studenata između smerova na Biološkom fakultetu. Studenti uključeni u reformu su omogućili vrednovanje vannastavnih aktivnosti u vidu slobodnih kredita te time omogućili do kraja primenu osnovnih principa Bolonjske deklaracije. Na taj način smo pomogli svojim kolegama koji će studirati po novim programima da ostvare pogodnosti koje im donosi njihovo angažovanje u onim stvarima koje su se i do sada ticale fakulteta ali nisu bile vrednovane.
     Reforma je nastavljena i nakon reforme, samim tim što se i dalje radi naporno na modifikovanju tih novih programa, preko novo upisane generacije, koja već studira po njima. Nisu postavljene krute granice, već reformu shvatamo kao proces koji teče i koji se mora nastaviti.