Filozofski fakultet, Niš
Dejan Todorović - student prodekan Filozofskog fakulteta u Nišu

Filozofski fakultet, Novi Sad
Nenad Mišković - student prodekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

Filozofski fakultet, Kosovska Mitrovica
Stevan Đokić - student prodekan Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici

Da li ste i zbog čega zadovoljni uslovima studiranja i kvalitetom nastave?

Dejan Todorović - student prodekan Filozofskog fakulteta u Nišu:

Uslovi studiranja i kvalitet nastave u velikoj meri zavise od društvenih prilika u kojima Fakultet funkcioniše, ipak može se reći da Filozofski fakultet u Nišu uspeva da se izbori za svoje mesto medju institucijama visokog obrazovanja.
Lično sam zadovoljan postignutim rezultatima, a naročito u poslednjih par godina jer je uprava Fakulteta dala sve od sebe da osavremeni računarsku i drugu opremu kako bi se nastava odvijala u što kvalitetnijim uslovima. Što se tiče nastavnog kadra veliki broj vrhunskih predavača vrši nastavu na devet Departmana. Primer za tako nešto je i najmlađi Departman za Novinarstvo koji je za samo tri godine postigao nivo koji će obezbediti dobijanje akreditacije za taj studijski program bez ikakvih problema.

Nenad Mišković - student prodekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu:

Kvalitetni nastavnički kadar, odlična opremljenost biblioteka (glavne i seminarskih) literaturom koja je potrebna za studiranje, kao i prostor predviđen za izvođenje nastave čini da Filozofski fakultet u Novom Sadu pruža svojim studentima visok nivo kvaliteta nastave, kao i sve uslove koji su neophodni za studiranje.

Stevan Đokić - student prodekan Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici:

 

Uslovi studiranja svakako da su zadovoljavajući, što ne govori da ne trebaju da se poprave. Ono što je primetno na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, jeste upravo da se dovodjenjem jednog broja profesora i drugačiji pristup problemu, kvalitet nastave podigao na jedan viši, obrazovni i naučni nivo, koji zapravo stvara jednu pozitivnu sliku ove visokoškolske ustanove.Tome u prilog ide podatak da moj fakultet čini jednu trećinu Prištinskog Univerziteta sa privremenim sedištem u Kos. Mitrovici.

Kakva je saradnja studenata sa studenskom službom? Koji su najčešći problemi i šta bi moglo da se poboljša?

Stevan Đokić - student prodekan Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici:

Saradnja između studenata i studentske službe je dobro regulisana, uglavnom nam izlaze u susret, informacije i ostala obaveštenja dobijamo na vreme. Lično zadovoljan njihovim radom. Najčešći problemi studenata su uglavnom vezani za školarinu, smanjenje uslova, problemi oko overe semestra, potpisi. Ono što bih promenio, bila bi modernizacija celog sistema počev od prijave ispita, overe semestra, do arhive i dr. Studentima bi predstavljalo olakšicu i brži pristup informacijama.

Dejan Todorović - student prodekan Filozofskog fakulteta u Nišu:

Na Filozofskom fakultetu u Nišu studentska služba predstavlja ’’servis’’ studenata za koji do sada nije bilo žalbi. Rad službe je u potpunosti javan u tom smislu što su sve informacije na sajtu Fakulteta, a i podaci o tome ko je prijavio koji ispit i koji put polaže, kao i podaci o ocenama što samo pomaže akciji Studentskog parlamenta ’’Korupcija – šta je to?’’. U poslednje vreme se ispoljila želja studenata za prijavom ispita elektronskim putem preko sajta Fakulteta te imajući u vidu veliki broj studenata i raznovrsnih studijskih programa očekuju se promene na tom planu do početka naredne školske godine.


Nenad Mišković - student prodekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu:

Ispred šaltera studentske službe se stvaraju najčešće najduži redovi kada je u toku overa semestra i upis godine. Međutim, problem zbog kog se stvaraju redovi ne leži u lošem radu studentske službe, već u tome što obično svi studenti čekaju poslednji dan da završe administratine poslove. Ovaj problem će se otkloniti uskoro uvođenjem novog softvera. Tako će studenti već od naredne školske godine prijavljivati ispite, upisivati godinu i overavati semestre isključivo elektronskim putem, putem interneta. Na taj način će se izbeći neprijatna višečasovna čekanja u redu koja su predstavljala glavni i jedini problem kada je reč o studentskoj službi.

3. Kakve vannastavne aktivnosti, sekcijame i organizacijama, postoje na Vašem fakultetu i koliko ste zadovoljni njihovim radom?

Nenad Mišković - student prodekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu:

Filozofski fakultet u Novom Sadu pored ostalog krasi i veliki broj vannastavnih aktivnosti koje su zanimljive za studente, ali i za profesore. Njih osmišljavaju i realizuju studentske organizacije sa našeg fakulteta na čelu sa Savezom studenata. Pored toga što se bavi organizacijom velikog broja humanitarnih akcija i organizacijom tribina koje su zanimljive i korisne za studente, Savez studenata organizuje i sportske sekcije (košarka, odbojka, fudbal, šah). Članovi tih sekcija predstavljaju fakultet u Univerzitetskoj ligi i na tradicionalnim susretima filozofskih fakulteta. Postoji sekcija koja uređuje studentski časopis „Abreakciju“, kao i veoma uspešna dramska sekcija Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

 

Stevan Đokić - student prodekan Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici:

 

Na Filozofskom fakultetu postoje dve studentske organizacije: Savez studenata i studentska Asocijacija. Obe su u proteklom periodu bile organizatori mnogih naučnih i kulturnih dešavanja. Pored izložbi, promocija knjiga, pesničkih večeri i dr. bili smo domaćini mnogim uglednim ljudima iz sveta nauke, filma i kulture uopšte. Možda je i situacija u kojoj se nalazimo doprinela da često organizujemo razne manifestacije, kao bi na pravi način preneli pravu sliku svetu. Još jedan podatak koji govori o našem radu i našoj profesionalosti jeste, da su studenti sa Filozofskog fakulteta predsednici i studentskog Parlamenta Univerziteta, i studentskog Saveza Univerziteta u Prištini.

 

Dejan Todorović - student prodekan Filozofskog fakulteta u Nišu:

Kako Zakon o visokom obrazovanju predviđa organizaciju studentskih vannastavnih aktivnosti kroz Studentski parlament Fakultet ima više sekcija kao što su dramska, literalna , sportska, naučna, sekcija za izdavaštvo i sekcija humanitarnih aktivnosti. Sve sekcije su nastale iz želje studenata za iskazivanjem stečenoga znanja, kao i potrebe za aktivnim društvenim delovanjem.

Da li fakultet na kom studiraš pomaže pri zapošljavanju studenata? Kakvi su uslovi za izvođenje praktičnih radova i da li oni imaju uticaj na zapošljavanje?

Dejan Todorović - student prodekan Filozofskog fakulteta u Nišu:

 

Fakultet je otvoren za prezentacije svih lica koji izražavaju želju za zapošljavanjem naših studenata. U prošloj godini je bilo organizovano više prezentacija na kojima su zainteresovani studenti mogli da dobiju sve potrebne informacije o potencijalnom zaposlenju.
Takođe, rad u sekcijama Studentskog parlamenta, Studentske Unije, aktivnim učešćem u radu neke od stručnih udruženja Žurnalist, PsihoN, Despot Stefan, kao i saradnja sa nekim od instituta u okviru Fakulteta doprinosi iskustvu studenta koje može biti od većeg značaja pri zapošljenju.

 

Nenad Mišković - student prodekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu:

Nažalost, situacija u našoj zemlji nije baš sjajna, pogotovo kada je reč o zapošljvanju i otvaranju novih radnih mesta. Fakultet malo toga može da uradi povodom toga, kako bi pomogao svojim studentima u pronalaženju posla. Ono što fakultet može da uradi, što i radi jeste da studentima pruši što kvalitetnije i upotpunjenije znanje. To se postiže, pored frontalnog načina izvođenja nastave, praktičnim radom u vidu vežbi i stažiranja. Na nekim odescima (Odsek za filozofiju, Odsek za srpski jezik i književnost,Odsek za rumunistiku...) je zbog samog predmeta koji ta nauka proučava manje izvodljivo da se klasična način nastave dopuni u istoj meri sa praktičnim radom, dok se to na nekim odsecima ( Odsek za medijske studije, Odsek za psihologiju, Odsek za pedagogiju...) u potpunosti primenjuje, što daje odlične rezultete.

Stevan Đokić - student prodekan Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici:

 

Nažalost, mislim da je to jedan od većih problema ne samo mog već i ostalih fakulteta, da po završetku studija, studentima ne mogu izaći u susret i pomoći im pri daljem radu i zapošljavanju. Naravno to se ne odnosi na mlad i perspektivan kadar, koji svoje školovanje nastavlja i usavršava na samom, a i drugim fakultetima. Mislim da studenti koji su uključeni u razne projekte, kurseve i td. imaju malu prednost u odnosu na druge pri kasnijem zapošljavanju.

Kako su po Vama sprovedene reforma obrazovanja i Bolonjska konvencija na Vašem fakultetu

Stevan Đokić - student prodekan Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici:

 

Da bi se dobila akreditacija i dozvola za rad, svi Univerziteti u Srbiji trebaju do maja meseca 2009. god. da završe proces reforme visokog obrazovanja. Tako će i moj fakultet od ove školske godine početi sa sprovodjenjem celog procesa reforme. Iako su planovi i programi bili 2007. završeni, sačekali smo ostale Univerzitete da otpočnu sa bolonjom, da bi na njihovim prednostima ili greškama uvideli šta i kako treba realizovati.

 

Dejan Todorović - student prodekan Filozofskog fakulteta u Nišu:

 

Reforma obrazovanja i Bolonjska konvencija predstavljaju korenite promene u sistemu visokog obrazovanja. Na Filozofskom fakultetu u Nišu rad po principima Bolonjske konvencije čini studije bržim i naprednijim. Treba istaći da su neki departmani još 2003 godine krenuli u reorganizaciju svojih studijskih programa.
Osnovni problem kod usvajanja noviteta u tom procesu je malo informacija odnosno konkretnih tumačenja akata od viših instanci koje su stvorile zabune kao što su izjednačavanje master i diplomiranih i dr. Što se tiče procesa na samom Fakultetu, studenti aktivno učestvuju u svim nivoima te mogu na vreme da iskažu svoje primedbe.

Nenad Mišković - student prodekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu:

Filozofski fakultet, kao i većina fakulteta u Srbiji se još uvek nalazi u procesu reforme i prelaska na način studiranja koji je definisan Bolonjskom konvencijom. Svaki početak je težak. Svaka promena iziskuje veliki napor, kako bi se na nju svi navikli i u potpunosti delovali u skladu sa njom. Kao i što se demokratija uči, što je slučaj i u našoj zemlji, tako i prelazak na nov sistem studiranja traži vremena za učenje kako bi se primenjivao što idealnije. Očekujem da će se do oktobra 2009. godine naš fakultet u potpunosti prilagoditi zahtevima koji propisuje reforma Visokog školstva, što je u skladu sa rokovima koje je postavio Zakon o visokom obrazovanju.