BG-Grac, jednu povratnu molim

Čuo sam od ortaka, kako je njegov ortak zapalio za Austriju, krenuo tamo na fax, zaposlio se, našao ribu, posle nekog vremena kupio i auto, jednostavno, čovek uspeo u životu. Tada sam bio mlad i naivan i nije mi trebalo takvu priču ponoviti dva puta, da bih sebe već video tamo...

Kao, verujem i svim drugim studentima (pošto mislim da nema takvog na BU, koji bar jednom tokom studiranja nije pomislio na prelazak na neki od evropskih ili svetskih univerziteta), i meni je još davne 2000te pala na pamet takva ideja. Slušao sam razne priče o ljudima koji su otišli u uspesno nastavili studije u Engleskoj, Italiji, Austriji. Od svih destinacija Austrija mislim da je najatraktivija kako zbog svoje relativne blizine Srbiji a kako i zbog besplatnog školovanja (mada sam u poslednje vreme čuo da su neki univerziteti počeli da naplaćuju školarine), “jedini” problem je savladati nemački jezik.

Juna 2003. odlučio sam da konkurišem na Tehničkom Univerzitetu u Gracu ili bolje reći pošaljem zahtev za nastavak studija, pošto konkursa i nema, već je u pitanju samo prelazak sa jednog fakulteta na drugi (npr. kao iz BG u NS). Sama procedura konkursa i nije toliko komplikovana koliko je dosadna: obratite se fakultetu na koji se želite upisati preko NETa i oni Vam pošalju prijemni formular i spisak papira koje treba Vi njima da pošaljete. Sve se to da srediti za tri-četiri dana. Posle burnog leta, na red je došla i nešto komplikovanija procedura oko dobijanja austrijske vize. Jedina stavka koja može predstavljati problem je što morate imati nekoga u Austriji ko će Vam poslati garantno pismo, ali i to se da srediti! Sve ostalo su čiste formalnosti.

Ne pamtim datume, samo znam da sam vizu dobio u ponedeljak, krajem septembra, a u sredu sam već bio u Beču a dan kasnije u Gracu koji se nalazi negde na oko 250 km južno od Beča. Za početak sam se javio na TU da sam stigao, prijavio se u školu jezika i sredio još neke administrativne formalnosti.

Inače, Grac ima izmedju 200 i 300 hiljada stanovnika i od toga je dobar deo studenata. Užasno je mnogo studenata, a pre svih Bosanaca! Na hiljade ih je, ma na desetine hiljada, jednog trenutka mi se činilo da ih je više nego u Sarajevu. Ima, naravno, i drugih, ima i Srba dosta, a nađe se i poneki Austrijanac.

Uglavnom, u tom periodu (kraj septembra) smeštaj je praktično nemoguće naći, pošto su svi domovi krcati, jedno jedino mesto nije moguće naći u domu! Ako ipak nađete mesto u domu, cene su oko 200 EUR mesečno, dok su stanovi od 50ak m2 oko 500EUR s`tim što je pre ulaska u stan potrebno dati kauciju oko 1000 EUR mada retko ko dobije kauciju nazad. I još jedna stvar, treba baš imati sreće (šansa 1:100) pa da upadnete u stan sa nameštajem. Ali kad bolje razmislite, nije ni parket tako loš u odnosu na klupu u parku! Međutim, kamo sreće da je nameštaj u stanu u mom slučaju bio najveći problem. Kao što sam i rekao, pošto je nemoguće bilo smestiti se u domu sa kolegama sa kojima sam otišao u Grac, počeo sam tražiti stan. Kao odgovor smo dobijali razne zamerke. Svakome, prvo, više odgovaraju devojke za iznajmljivanje stana, pa onda nikome ne odgovaraju studenti, pa i ako to može da prode, vecina traži da budu studenti isljucivo iz EU, još kada čuju da smo iz Srbije... Sve što smo uspeli da nađemo je, ipak, smeštaj u nekom domu ali samo privremeno, pošto je soba bila rezervisana a ljudi koji su je rezervisali još nisu stigli. I ceo sutrašnji dan je prošao u traženju stana ali sa ništa više uspeha!

Da ne dužim više pricu - kako se sve završilo?
Posle nekih par dana smo preko nekih naših ljudi iz Graca pronašli stan po ceni ne mnogo većoj nego za isti takav u BG (čak je i nameštaj imao), međutim saznali smo nešto o čemu nismo ranije ni razmišljali. Evo o čemu se radi: mi smo u BGu imali položenih po oko 20 ispita od kojih bi nam u Gracu priznali svega 7-8, pošto priznaju samo ispite koji se u potpunosti poklapaju sa njihovim programom (ako jedna oblast fali - morate polagati ceo ispit). Aispiti koje bi nam priznali su "razbacani" po semestrima, pa bismo u svakom slučaju morali da studiramo od prve godine, s`tim da bi imali neki ispit manje po semestru u odnosu na ostale prvake! Kada sam razmislio, u najboljem slučaju, vratio bih se 4 godine unazad, pošto bih jednu morao da učim nemacki i tri koje sam završio u BG.... Iz svih tih razloga studije smo ipak nastavili u Beogradu.

M.S.
novembar 2003.