Fakultet za strane jezike Univerziteta Braća Karić
Andrej Pavlović, student prodekan

 

 

Filološki fakultet u Beogradu
Milan Mijović, student prodekan

 

 

 

Mijović, FF Beograd:
Filološki fakultet počeo je sa primenom reformisanog školstva prošle. Reforma je zahtevala puno posla zbog kompleksne organizacije našeg fakulteta. Činjenica da fakltet ima 28 studijskih grupa govori u korist tome da reforma nije mogla da se završi u kratkom roku. Otežavajuća okolnost je ta što je svaka katedra morala da reformiše svoj nastavni plan i program, te da to bude usaglašeno sa opštim aktima. Sa reformisanom nastavom krenulo se prošlog oktobra i i u januaru smo imali odlične rezultate na jednosemestralnim ispitima. Međutim, u praksi se pokazalo da nije svaka katedra dobro reformisala naćin polaganja ispita i raspored ispitnih rokova. Najveći problem je izostavljanje jednosemestralnih ispita na određenim katedrama i samim tim zaobilaženje januarskog ispitnog roka. Tako je studentima manjeg broja katedri ostao veliki broj ispita za mali broj ispitnih rokova. Ipak smatram da je prva godina „bolonjaca“ prošla veoma dobro i da su urađeni svi napori da se isprave greške iz prve godine.

Pavlović, Fakultet za strane jezike, BK:
Sporazum u Bolonji, sproveden na mom fakultetu, je definitivno dobra prilika za naše studente da se razvijaju i usavršavaju jer nudi mogućnost izbora predmeta. Konstantno usavršavanje, kako studenata tako i nastavnog kadra, može doneti samo dobre stvari. Mnogi profesori shvataju da je profesura nešto sto se stalno razvija i da imaju obavezu prema svojim studentima da i sami prihvataju novine koje njihov poziv donosi. Bolonjskom deklaracijom dobijaju način na koji će se informisati o novim znanjima, te nam ta znanja i preneti. Naravno, ovo je proces koji traje, i nadam se da ćemo ga u skoroj budućnosti dovršiti na obostrano zadovoljstvo.

Pavlović, Fakultet za strane jezike, BK:
Kvalitet obrazovanja je zaista na zavidnom nivou. Ovaj fakultet je u potpunosti ispunio moja očekivanja sa velikim brojem kompetentnih profesora i izvornim govornicima engleskog jezika koji su mi približili jezik iz svakog aspekta, poštujući evropske standarde učenja koji se primenjuju u Evropi. Imao sam sreće i prilike da se usavršavam na Sorboni i u Londonu na kursevima jezika i da posmatram njihov proces transfera znanja. Taj način rada je potpuno usvojen i implementiran na mom fakultetu za strane jezike. Kvalitet koji profesor prepozna kod studenta se neguje i razvija. Osim obaveznog programa, studentima je takođe na raspolaganju i veliki broj radionica, dodatnih predavanja i seminara koja nam približavaju i druge sfere života jer svestranost i opšta informisanost predstavljaju neophodne faktore pri profesionalnom obavljanju poslova koji se postave pred nas.

Mijović, FF Beograd:
Od oktobra pršle godine kvalitet nastave se dratično poboljšao, pre svega jer je nova uprava fakulteta otvorenija za studente. Naime, svaki student se sada oseća mnogo slobodnije da dođe u dekanat I porazgovara ne samo sa mnom, već i sa dekanom, prodekanom za nastavu ili prodekanom za međunarodnu saradnju. Smatram da je takav odnos uprave i studenata poželjan. Dalje, na fakultetu je uređeno da se mlade kolege, kroz ankete, tribine i tazgovore, informišu o novim programima i studijama. Problem sa kojim se sada Filološki fakultet suočava je tehničke prirode. Glavni problem je nedostatak učionica pa se predavanja odvijaju u prenatrpanim učionicama. Problem je sada još veći jer se od novih generacija očekuje redovno praćenje nastave.

Praktična nastava je neophodna za današnje kvalitetno obrazovanje. Da li, po Vašem misljenju, studenti na fakultetu imaju dovoljno praktične nastave?

Mijović, FF Beograd:
Nažalost, naš fakultet ne može da se pohvali praktičnom nastavom. Najbliže praksi na fakultetu je hospitovanje koje određene katedre pružaju studentima. Međutim, hospitovanje se svodi na odlazak u srednju školu i prisustvovanje nastavi. Fakultetu, po mom mišljenju, nedostaje saradnja sa firmama u kojima bi budući filolozi mogli da pronađu posao. To bi sigurno pomoglo kao praksa i kao priprema za budući rad.

Pavlović, Fakultet za strane jezike, BK:
Praktična nastava je esencijalna za svakog studenta kako bi u realnim situacijama uspeo da iskoristi znanja koja je stekao na fakultetu. Jezik je živa tvorevina, evoluira vremenom i nije nešto što se može učiti od kuće, jednostavnim gledanjem u knjigu. Praktična nastava čini neraskidivi deo studija i upravo je to ono što mi se dopalo na fakultetu. Kao studenti uključeni smo u brojne organizacije gde koristimo znanja i na pravi način proveravamo u praksi ono sto smo naučili u klupama od naših profesora. Moje kolege su aktivni kao prevodioci na predstojećem Evropskom Olimpijskom Festivalu. Verujem da će u budućnosti biti još mesta gde ćemo moći da iskažemo naše znanje i time ispunimo ne samo normu praktične nastave koja je obavezna na mom fakultetu, već i steći neke poslovne kontakte i reference neophodne u budućem zanimanju.

Pavlović, Fakultet za strane jezike, BK:
Oduvek postoji mit o tome da se na privatnim fakultetima lakše stiče fakultetska diploma. Obrazovanje se dosta razlikuje od fakulteta do fakulteta. Ipak, određeni sličan nivo znanja se stiče na kraju školovanja kako na privatnom, tako i na državnom fakultetu. Smatram da osnovnu razliku čini pristup transferu znanja na relaciji profesor – student. Zbog brojnosti studenata, profesori su u nemogućnosti da se bliže upoznaju sa problemima studenata. S druge strane, upravo to stvaranje manjih grupa na privatnim fakultetima, uz korišćenje savremenih učila doprinosi boljem, jednostavnijem transferu znanja.
Nezahvalno je komentarisati odnos, ali čini mi se da je odgovor na pitanje obrazovanja na privatnim i državnim fakultetima donekle komplementaran. Na privatnim fakultetima se ističe jednostavnost i brzina savladavanja gradiva, dok državni fakulteti nose oznaku tradicije i dugogodišnje uspešnosti u stvaranju akademskih građana. Međutim, danas se svet menja velikom brzinom pa tako i obrazovanje. Drago mi je da su profesori na privatnim fakultetima prepoznali neophodnost korekcije njihovih predavanja i usklađivanja sa današnjim vremenom.

Mijović, FF Beograd:
Ovo je zaista večno pitanje i ostao bih rezervisan u odgovoru na njega jer se pravi odgovor ne može dobiti. Međutim, mislim da jednu stvar svi zaboravljaju. Ako uporedimo, s jedne strane, Beogradski univerzitet, a sa druge, privatne fakultete, prvo pomislim na sledeće: tradicija. Tradicija i istorija Beogradskog univerziteta je nešto što se nikada ne sme zaboraviti. To je nešto što se ne stiče godinama, nešto što se čuva i mora biti očuvano i što će uvek prevagnuti pri ovakvim pitanjima. .

jun 2007.