Prijemni.infostud.com

Bolonjska deklaracija

Bolonjska deklaracija je potpisana 1999. godine od strane ministara nekoliko evropskih zemalja zaduženih za visoko obrazovanje. Potpisivanjem Bolonjske deklaracije otpočeo je Bolonjski proces koji ima za cilj kreiranje jedinstvenog evropskog sistema univerzitetske nastave i istraživanja do 2010. godine, uz istovremeno priznavanje izadržavanje raznolikosti nacionalnih specifičnosti (kultura, jezik, tradicija, itd). Na taj način se teži stvaranju fleksibilnijeg i efikasnijeg sistema visokog obrazovanja Evrope, koji bi bio kompetitivan i na globalnom svetskom tržištu znanja.
Do danas, Bolonjsku deklaraciju potpisalo je preko 40 zemalja Evrope, među kojima je i naša.

Najvažnija konkretna opredeljenja (mere) u okviru Bolonjskog procesa su:
- uvođenje Evropskog Sistema Prenosa Bodova (ESPB ili na engleskom ECTS)
- usvajanje nove strukture studija, koju čine 3 ciklusa
- promovisanje mobilnosti studenata i nastavnika
- usvajanje sistema uporedivih diploma.

2005. godine u Skupštini Republike Srbije usvojen je novi Zakon o visokom obrazovanju, koji je usaglašen s principima Bolonjskog procesa.

Osnovni pojmovi u vezi sa Bolonjskom deklaracijom

Evropski sistem prenosa bodova (ESPB) ili na engleskom European Credit Transfer System (ECTS), predstavlja jedinstven sistem kvantitativnog vrednovanja uloženog rada studenta u sticanje znanja, sposobnosti i veština (ishodi učenja) predviđenih kako studijskim programom, tako i svakim predmetom u okviru tog programa.

Bodovi su vrsta zajedničke „valute" u Evropskom sistemu visokog obrazovanja, pri čemu se ona zasniva na radu studenta koji je verifikovan ispitom.

Osnovne karakteristike ESPB sistema:

  • ukupno opterećenje studenta sastoji se od pohađanja predavanja i vežbi, konsultacija, priprema za nastavu, seminarskih radova, projekata, diplomskog - master rada i dr.
  • uvedena je konvencija da 60 bodova predstavlja kvantitativnu meru opterećenja prosečnog studenta u jednoj akademskoj godini, odnosno 30 bodova u jednom semestru
  • jedan bod odgovara 25-30 sati rada studenta
  • student u proseku radi 40 sati nedeljno
  • bodovi se dodeljuju svakoj nastavnoj komponenti studijskog programa (predmet, modul, studijski program, diplomski rad, disertacija itd.)
  • studentu se bodovi za pojedini ispit dodeljuju tek nakon što je taj ispit položio
  • bodovi nisu ocene, niti ih zamenjuju.

ESPB pospešuje pokretljivost/mobilnost studenata u Evropskom prostoru visokog obrazovanja uz mogućnost prenosa i akumulacije bodova stečenih u različitim institucijama, olakšava priznavanje diploma među zemljama Evrope i na taj način promoviše evropsku dimenziju visokog školstva. Bodovi se ne priznaju automatski, već podrazumevaju potvrđen kvalitet i programa i institucije koja ih dodeljuje.

Ovaj sistem omogućava sakupljanje bodova tokom studija, sve dok se ne stekne dovoljan broj za određeno zvanje. Taj broj bodova je predviđen studijskim programom koji ste upisali.
U našem visokoškolskom sistemu akademska godina traje od 1. oktobra do 30. septembra naredne godine i sastavljena je iz dva, vremenski ujednačena, dela - semestra, koja nose po 30 bodova. Godina se može podeliti i na tri dela -trimestre, ali to još nije uobičajena praksa na našim Univerzitetima.

Broj predmeta koje student sluša u jednom semestru varira i zavisi od studijskih programa i fakulteta. Pojedini predmeti nose različit broj bodova u zavisnosti od obaveza koje student treba da ispuni da bi ih položio, tačnije od opterećenja studenta izraženog u vremenskim jedinicama koje utroši da bi ispunio sve ispitne obaveze. Manji broj bodova ne znači da je neki predmet manje važan, nego samo da iziskuje manje vremena za potpuno sticanje ishoda učenja. S druge strane, broj bodova nije direktno zavisan od broja časova predavanja i vežbi.

U tabeli je dat primer dodele ESPB bodova pojedinim predmetima u jednom semestru.

Predmet

Broj časova predavanja i vežbi

Broj bodova

Predmet 1

4 + 2

7

Predmet 2

2 + 4

5

Predmet 3

3 + 2

8

Predmet 4

2 + 2

6

Predmet 5

2 + 0

4

   

ukupno: 30

Bodovi se dodeljuju pojedinom predmetu nakon detaljne analize ukupnog vremena potrebnog za uspešno savladavanje gradiva i polaganje ispita.

Ishodi učenja predstavljaju kompetencije, veštine i/ili stavove koje student stiče tokom određenog perioda učenja. Ishodi učenja se ne odnose na sadržaj ili metodologiju nastave, već na ono što se očekuje da student stekne ili razvije tokom učenja. Ishodi učenja se definišu za ceo studijski program i za pojedinačni predmet. Smatra se da je student koji je položio ispit, bez obzira na to koju je ocenu dobio, stekao definisane kompetencije, odnosno ishode učenja i „zaradio" predviđene bodove.

Dodatak diplomi (Diploma Supplement)
Po završetku studija studenti, pored diplome, dobijaju i zvaničan dokument koji se zove Dodatak diplomi (na engleskom Diploma Supplement). Ovaj dokument sadrži standardizovan opis prirode, nivoa, sadržaja i statusa studija koje je student uspešno završio. U njemu su navedeni detalji studijskog programa i postignute ocene. U dodatku diplome bi, pored svih ispita koje je student položio, broja ESPB bodova za svaki predmet i dobijene ocene, mogla da budu navedena i imena profesora, kao i vannastavne aktivnosti studenta tokom studija: članstvo u studentskim organizacijama, sportske i kulturne aktivnosti, pohađanje kurseva i seminara koje organizuje fakultet, znanje stranih jezika i dr.

Diploma i Dodatak diplomi izdaju se za sva 3 ciklusa studija i to na srpskom i engleskom jeziku. Dodatak diplomi je izuzetno važan dokument i sa aspekta mobilnosti studenata, kao i prilikom budućeg zapošljavanja, jer pored zvanja navedenog u diplomi, daje i pregled sadržaja savladanog studijskog programa.

Pogledajte i preuzmite primer dodatka diplome:

Diploma.pdf (147.5 Kb)
Dodatak diplomi 1.pdf (145.1 Kb)
Dodatak diplomi 2.pdf (137.4 Kb)
Dodatak diplomi 3.pdf (102.3 Kb)

Vrste i ciklusi studija
U našoj zemlji postoje dve vrste studija:

  • Akademske studije koje imaju za cilj da osposobe studente za razvoj i primenu naučnih, stručnih i umetničkih dostignuća. One su više teoretske i izvode se na Univerzitetu; i
  • Strukovne studije koje imaju za cilj da osposobe studente za primenu znanja i veština potrebnih za uključivanje u radni proces. One su više vezane za rešavanje praktičnih problema, a izvode se u nekadašnjim višim školama (današnje visoke škole strukovnih studija), ali se mogu izvoditi i na univerzitetu.

Više o vrstama studija možete pogledati ovde.

Mobilnost i Bolonjski proces

Jedan od osnovnih ciljeva Bolonjskog procesa je omogućavanje i podsticanje mobilnostistudenata i nastavnog osoblja unutar Evropskog prostora visokog obrazovanja. Može se reći da većina mera koje Bolonjski proces uvodi, kao što su ESPB, nova struktura studija, dodatak diplomi itd, ima za cilj omogućavanje lakše i sigurnije mobilnosti studenata, nastavnog osoblja i istaživača unutar evropskog prostora visokog obrazovanja.

Mobilnost podrazumeva međuuniverzitetsku pokretljivost studenata, nastavnog osoblja i istraživača kako u zemlji, tako i u inostranstvu bez obzira na to da li se radi samo o jednom delu studija (semestar, akademska godina) ili o nastavku celokupnih studija.

Mobilnost studenata jejedan od prioriteta Evropske unije u oblasti obrazovne politike i to se najbolje očitava kroz finansijska sredstva investirana u programe mobilnosti kao što su Erasmus, Erasmus Mundus i drugi.

Ispit
Ispit se polaže usmeno i/ili pismeno, odnosno praktično, što je najčešće praksa na umetničkim i medicinskim fakultetima. Ispitni rokovi prema Zakonu o visokom obrazovanju su sledeći: januarski, aprilski, junski, septembarski i oktobarski.

Student neposredno nakon završetka predispitnih obaveza, predviđenih za svaki predmet posebno, polaže ispit. Prema novom sistemu studija, student ima pravo da polaže ispit najviše tri puta, a ukoliko ni tada ne uspe da ga položi, moraće ponovo da pohađa taj predmet i ponovi sve predispitne obaveze.

Ocene na ispitu se kreću od 5 do 10, pri čemu 5 nije prolazna ocena, a 10 je najviša ocena. Ocena studenta formira se tokom ukupnog rada na predmetu, u toku celog semestra.

Zakon o visokom obrazovanju obavezuje nastavnike da kontinuirano prate rad studenta tokom semestra. Ako se svaki predmet vrednuje sa 100 poena, najmanji obim predispitnih obaveza koje se mogu ispuniti tokom semestra je 30, a najviše 70 poena. Naravno, poeni se stiču samo ukoliko se, na način kojije predviđen programom, uspešno ispune predispitne obaveze.

U ukupan broj od 100 poena ulaze poeni za: aktivnost i rad na predavanjima i vežbama,seminarski radovi, samostalni radovi, praktični i rad na terenu, kolokvijumi i ispit. Koliko konkretno svaka od navedenih aktivnosti nosi poena, nastavnik bi trebalo da prezentuje studentima na početku pohađanja predmeta.

Student svojim predispitnim obavezama i polaganjem samog ispita može ostvariti maksimalno 100 poena. Statutom fakulteta i studijskim programom određuje se način ocenjivanja, koji zavisi od broja stečenih poena. Ukoliko je student položio predmet, bez obzira na to koju je ocenu dobio, on je prikupio tačno onoliko ESPB bodova koliko je za taj predmet predviđeno, što se vidi na primeru u tabeli.

Ime i prezime studenta

Ukopno osvojeni poeni

Ocena

Broj ESPB poena

Student 1

95

10

6

Student 2

87

9

6

Student 3

76

8

6

Student 4

67

7

6

U tabeli je dat primer odnosa osvojenih poena, ocene i ESPB bodova

Obavezni i izborni predmeti
U svakom studijskom programu određeni su obavezni predmeti, koje student mora savladati tokom studija. Pored toga, naročito na višim godinama studija, svaki studijski program predviđa i izborne predmete koje će student izabrati u zavisnosti od sopstvenih interesovanja. Ono što je važno jeste to da ukupan broj bodova obaveznih i izbornih predmeta iznosi 30 bodova u jednom semestru odnosno 60 za celu akademsku godinu.

Finansiranje studija
U novom sistemu studija predviđeno je da se određen broj studenata finansira iz budžeta, a da preostali broj sam finansira svoje studije. Studenti koji su studije upisali o teretu budžeta, u toku godine moraju se opredeliti za onoliko predmeta koliko je potrebno da se ostvari najmanje 60 ESPB bodova. Ukoliko student koji se školuje o teretu budžeta u toku školske godine prikupi najmanje 60 ESPB bodova on zadržava svoj status za narednu školsku godinu. Ukoliko student ne uspe da tokom akademske godine prikupi 60 bodova, narednu godinu upisuje sa statusom studenta koji sam finansira svoje studije.

Student koji sam finansira studije opredeljuje se za predmete koji u zbiru imaju najmanje 37 ESPB bodova, pri čemu gornja granica nije određena. Postoji mogućnost da, ukoliko samofinansirajući student prikupi najmanje 60 ESPB bodova tokom jedne školske godine, narednu godinu studira o teretu budžeta. Ovo pravo student može ostvariti ukoliko u okviru predviđenog broja studenata koje finansira država postoje slobodna mesta. Rangiranje se vrši na osnovu ukupnog uspeha studenta, a pravila se utvrđuju statutom univerziteta i fakulteta.

Celokupan tekst bolonjske deklaracije možete pronaći na našem odeljku Dokumenti.