Prijemni Infostud.com - Vredi studirati

Prijemni.infostud.com
  • Bolonja - studiranje


Mesto odakle dolazim:
Čačak
Grad/mesto u kojem boravim/radim:
Bolonja
Svrha boravka:
studiranje
Institucija pri kojoj radim:
Bolonjski Univerzitet, Farmaceutski fakultet
Dužina boravka:
Već 5 godina,jos najmanje 2

Opis studijskog programa

www.unibo.it Farmaceutski, medicinski fakulteti, pravni traju 5 godina, za ostale postoji program 3+2 . Uslovi su podjednaki sa italijanskim studentima s tim sto je prijemni ispit odvojen za strance i odrzava se u septembru,kao i konkurisanje za stipendiju za koju postoji 150 mesta od kojih prvih 20 dobija novac, ostali beneficije u smislu smanjenja skolarine i mogućnosti rada 150 sati u odredjenim institucijama. Ko dobije novac od stipendije (od 1500- 3800e, mislim) mora kasnije ispuniti odredjene uslove tj. prikupiti odredjen broj kredita od ispita do odredjenog datuma, ako ne, mora vratiti novac univerzitetu. (novac od stipendije je misaona imenica)…uslovi za konkurs su broj kredita utvrdjen od strane univerziteta, socijalno stanje (sto je na našoj strani), prosečna ocena.

Da li si dobio/la stipendiju/finansijsku pomoć i kako? Šta ona pokriva?

Jedne godine sam dobila stipendiju ,ali ne i novac,tako da sam imala mogućnost da radim u strukturi koju sam odabrala sama 150 sati sa platom od 7,6€ na sat, 3 godine totalno ukidanje druge rate skole i 150e za menzu (gde je obrok btw oko 5, pa vi računajte).

Tvoje iskustvo pri dobijanju vize

Viza za studente mi se ne čini kao neki problem, dovoljno je preko kulturnog centra u Beogradu dobiti pozivno pismo sa fakulteta na koji se ide i u suštini to je to...i da, hrpa dokumentacija o tome ko si, šta si...klasika, tako je bar bilo 2003.:) A posle vas čeka dobijanje dozvole boravka za koju treba 2 ispita godišnje, 200€ i po nekad duuugo čekanje koje vam onemogućava da se mrdnete bilo gde osim domu svome i to avionom!

Kako si obezbedio/la smeštaj?

Smeštaj je već poduhvat...bar u Bolonji, tražite ga sami, skidate oglase po ulicama, pa kako vam se posreći. Deliti sobu vas košta 250 do 285€, imati svoju sobu, 350-400, stan, garsonjera od 600 pa na dalje, bez računa, naravno, sa dve stanarine depozita i eventualnim plaćanjem agencija koja vam otme još jednu stanarinu, jer nama ”extrakomunitarcima” nije baš najlakše...pri tom, cene skaču svake godine, tako da...

Koliko je skup/jeftin život u inostranstvu?

Bolonja mi se čini ,a i po iskustvima prijatelja koji žive u drugim gradovima, ljudi koji bi mi došli u posetu iz Srbije poprilično skupa varijanta...ima i boljih rešenja, jeftinijih menzi, izlazaka (šta da vam kažem pivo je 4,5€) stanovi su nerealno skupi, ali...svako iskustvo košta. Mislim da je bolje i u Firenci i u Pizi, Trentu ili manjim univerzitetima, ovde nas ima 150 000 (studenata) pa nam deru kožu s leđa kako stignu...

Da li postoji mogućnost da se nađe posao uz ovaj program?

Mislim da može, zavisi od profesije i sreće, ali ima slučajeva, mada retko, obično se vraćaju...a i plate su gotovo srpske, npr. jedan farmaceut radeći u apoteci uzima oko 1200€, pa kome se još radi za te pare:)

Kako ocenjuješ društveni život?

Zanimljivo je, upoznate ljude iz celog sveta, na kraju se svako druženje svede na alkoholisanje po trgovima i pabovima, ali, što se mora...s vremena na vreme doživite i nešto malo neprijatnosti jer vas neki neupućeni smatraju ciganima, ljudima sa drveća itd. ne znajući ni ko smo ni odakle, samo da smo van EU i van Italije i to je dovoljno da budete na crnoj listi...ali retko...na kraju sve zavisi od vas samih...mada,čudna je senzacija kada dođete negde sa idejom svi smo jednaki i shvatite posle 7 dana i 3 čudna pogleda, da ipak nije sve tako idilično i onda se bunite, javi vam se ponos i prkos koga niste znali ni da imate:) onda taj spontani nagon da razuveravate i uputite neupućene, ali džaba...posle nekog vremena se naviknete i prepustite se individualizmu.

Drugi utisci o toj zemlji

Lepo je videti,mnogo toga pruža,ali za život možda ima i boljih mesta, mislim kad već idete od kuće grlom u jagode...nađite bar jagode...možda neke druge zemlje pružaju veće mogućnosti, beneficije i mnogo manje troškove, o izgubljenim nervima da i ne pričam...jer mi se čini da je ovde stvarno pitanje da li će se poduhvat isplatiti...