Prvi srpski studenti

(preuzeto iz "Panorame" od 14.10.2007.)

U prvoj generaciji Liceja (1838. godine), preteči Beogradskog univerziteta, bio je svega 21 student. Prvi stipendisti su: Dimitrije Matić, Andrija Stamenković (1838), Đorđe Cenić, Ljubomir Nenadović (1843) i Jevrem Grujić (1846)

U Obrenovićevskoj Srbiji, gde je procenat pismenih bio na nivou statističke greške, mnogi roditelji nisu hteli da šalju decu u školu iz straha da se ne preuče. Zato ne čudi što je u prvoj generadji Liceja (1838. godine), preteči Beogradskog univerziteta, bio svega 21 student, od kojih je studije završilo njih 17. Ništa brojnije nisu bile ni naredne generacije - praktično sve do sredine 19. veka na Licej se po godini upisivalo dvadesetak, maksimalno tridesetak daka. Bili su to, ipak, prvi školovani ljudi rođeni u Srbiji, koji će zahvaljujući visokom obrazovanju ubrzo zauzeti vodeća mesta u mladoj državi.

NEMAČKARI I LIСЕЈI
Pre toga, temelje srpske birokratije, vojske, carine, pa i škola, postavili su učeni Srbi iz Habsburške monarhije, u narodu posprdno nazivani "nemačkari". Oni su bili prvi profesori Liceja. Međutim, ubrzo je postalo jasno da "nema nama države bez domaćih školovanih ljudi".

- Licej je bio dvogodišnja škola, s filozofskim i pravnim odsekom, koja je u poređenju s današnjim fakultetima bila na nivou srednje škole. Njegova funkcija bilo je obrazovanje visokih činovnika. Prve generacije studenata su malobrojne, a potiču delom iz slojeva ustaničke elite, trgovaca i mladog građanstva, dok je većina bila vrlo siromašna - priča istoričarka Ljubinka Trgovčević, profesorka na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Studiranje u Srbiji nikada nije bilo lako, аli je najteže bilo prvim generacijama naših studenata. U svakoj generaciji bar trećina je prekidala školovanje iz ekonomskih razloga (mnogim porodicama trebao je odrastao mladić da pomogne u vođenju domaćinstva) ili zbog bolesti (posebno tuberkuloze koja je harala među studentima i đacima u 19. veku). Druga trećina je već posle prve godine studija nalazila posao, jer su i tako bili pismeniji od većine stanovništva. Ostatak su činili liceji koji su školovanje nastavili u inostranstvu, a onda izgradili karijere u Srbiji, poput Dimitrija Matića, Andrije Stamenkovića (1838), Đorđa Cenića, Ljubomira Nenadovića (1843) i Jevrema Grujića (1846).

Stipendirani od države, prvi među njima krenuće put Nemačke i Francuske, dok će kasnije generacije ići i u Belgiju, Švajcarsku, Britaniju i Italiju. Utiske o boravku u tuđini beležili su u dnevnicima, u kojima otkrivamo svojevrsni kaleidoskop osećanja: od zapanjenosti pred dotad neviđenim "čudima tehnike", preko nostalgije za "rodnom grudom", sve do radosti koja ih je obuzimala kad god bi sreli kojeg zemljaka.

„SRBSKI SOKAK"
A "čudo" je za njih bio i fijaker, kamoli voz. Voz "kad pođe čisto nas strava uvati", zabeležio je sredinom 19. veka Jevrem Grujić (liberal, budući ministar unutrašnjih dela i pravde) tokom putovanja u Belgiju, opisujući pritom i tunele: "To e kroz zemlju lagumi, ali kamenom ozidat, da se zemlja ne ospe. Kad se unutra nastupi čoveka čisto stra obuzme, er tu se nista na svetu ne vidi...". (citati iz knjige „Privatni život Srba u XIX veku")
- Oni su bili svesni da su pioniri u stvaranju države. Pošto su većinom bili siromašni, primali su stipendije (sistem blagodejanija), a svaki blagodejanac bio je dužan da posle školovanja odradi duplu vrednost blagodejanija. Često su produžavali školovanje samo da bi više naučili i strašno tugovali za Srbijom, naročito prvi stipendisti - objašnjava Trgovčevićeva, o čemu svedoči i ovaj Matićev (kasnije ministar prosvete, pravde i predsednik Narodne skupštine) zapis iz Berlina: "Svaki ovde svog domorodca ima, samo ja ne".
Međutim, stvari su se popravljale dolaskom novih srpskih studenata. Matiću se već 1846. godine pridružio Ljubomir Nenadović, a 1849. godine u jednoj hajldeberškoj uličici živelo je čak šest Srba, pa su je među sobom "prekrstili" u "srbski sokak". Da zavičaj može biti i tamo gde se na srpski način slave praznici, vidi se i po ovoj Grujićevoj belešci: "Naručimo jošt pre za pečenicu, kad na Badnji dan al nema. Ne zna Švaba što Srbin mora imati. Ja i Rajko svetismo skoro vazdan vodicu po selima dok pečenicu za Božić nađosmo: dvoje zgodna praseta... Ispečemo ji po srbski i... na Božić nas osam što kao osam braće Srbske na Srbskoj zemlji..."

Licej je 1863. prerastao u Veliku školu, a 1905. godine u Beogradski univerzitet. Prvi rektor Liceja bio je Atanasije Nikolić, dok su među prvim profesorima bili Isidor Stojanović, Jovan Sterija Popović, Jovan Rajić i Ignjat Stanimirović.                                

Petar Blečić

ANTRFILE

Prva studentska organizacija
Liceju je 1847. godine formirana i prva srpska studentska organizacija - Družina mladeži srpske. Osnovali su je profesor Sergije Nikolić i licejci Petar Protić Skopljanin, Jevrem Grujić i Milovan Janković u udruženju je bilo u proseku do 60 članova. Propagirali su liberalne ideje, pa je Družina zabranjena već 1851. godine zbog kritike upućene Ustavobraniteljima.

Koncert u Monte Karlu
Nepoznati srpski student zadesio se 1894. godine na koncertu u Monte Karlu. Po njegovtm beleškama, malo је reći da je bio impresioniran onim što je video: "Ne umem vam opisati ono sviranje, ona čuda luksuza itd. pored toga u 2 ma izlazila je na binu 1 pevačica debela kao švajcarska krava... dadoše joj 1 buket ima u njemu 5 kila... Hteo sam ići po onoj zgradi ali nesmem na sve strane ogledala...gdi god se оkrenem sebe vidim pa sam se već uplašio da gdigod ne udarim noso..."

Koji su stručnjaci potrebni
Zanimljivo je da su se tadašnje državne vlasti savetovale sa profesorima Liceja, a kasnije i Velike škole, koji su profili stručnjaka potrebni u Srbiji, da bi za ta zanimanja obučili studente na najboljim evropskim univerzitetima.
- Recimo, ako. im je bio potreban stručnjak za administrativno pravo, poslali bi studente u Jenu. Odatle bi odlazili da se doškoluju u Francusku i Belgiju, jer su tamo imali administrativni sistem sličan našem. Po završetku školovanja očekivalo se da dobiju "gotovog" čoveka - kaže Trgovčevićeva.

15-10-2007 | komentari 0 | pošalji link

Broj poseta, Jun 2014:

370.595

Ukupan broj univerziteta:

Ukupan broj fakulteta:

Ukupan broj visokih škola:

Ukupan broj smerova na fakultetima:

Ukupan broj smerova na visokim školama:


Procitajte savete uspe�nih
TwitterYoutubeFacebook
Infostud dobitnik priznanja Najbolje iz Srbije